Jezik: Srpski

Književna fantastika 4-7

Književna fantastika 4 (temat Filip K. Dik)
TEMA BROJA: STVARALAŠTVO FILIPA K. DIKA [2017]

Četvrti broj časopisa Književna fantastika u novom formatu nastavlja započetu tradiciju i još jednom pruža odraze sveta u ogledalu fantastičnog i u njima nove autore, nove teme, nove prikaze, ali i brojne stare junake. Veza sa prošlošću u fantastici je neraskidiva, čak neophodna. Veza sa budućnošću je jednako značajna. Fantastika je kontinuum, nit koja povezuje sve što je bilo, sa onim što jeste i onim što će tek da bude. Čitanje, pisanje i, uopšte, stvaranje fantastike ne treba da bude trend, niti fantastiku treba svesti na nivo impulsa aktuelnog trenutka.
Zato i ovo izdanje sadrži tekstove o velikanima iz prošlosti čiji značaj se još uvek, stalno, iznova potvrđuje. Neizostavne su i priče o onima koji svojim delima upravo sada ostavljaju tragove u vremenu. Ali tu su i oni čije vreme, verujemo, tek dolazi. Svi oni pomažu nam da našu svakodnevicu sagledamo iz malo drugačijeg ugla i na taj način, možda, pronađemo u njoj veliki broj istovremeno lepih i zastrašujućih, ali zavodljivih čuda koja čine život.
Časopis je objavljen u sklopu održanog Festivala fantastične književnosti, koji su organizovali Kontrast izdavaštvo i sajt za promociju fantastične književnosti Art Anima.

Književna fantastika 5 (temat Ursula Le Gvin)
TEMA BROJA: STVARALAŠTVO URSULE LE GVIN [2018]

Sadržaj ove godišnje publikacije, sa segmentima posvećenim proznim i teorijsko-esejističkim radovima, ogledima, intervjuima i kritičkim tekstovima, odražava aktuelni trenutak u literarnom stvaralaštvu fantastične provenijencije.

Časopis otvara priča „KomZaj“ ovogodišnjeg dobitnika Man Buker nagrade i jednog od najpoznatijih američkih pisaca kratke priče Džordža Sondersa. Sledi naučnofantastična priča „Slike mačaka, moliću!“ kojom je Naomi Kricer 2015. godine osvojila dve prestižne nagrade za fantastičku književnost „Hugo“ i „Lokus“. A prozni blok zatvara do sada neobjavljena priča Milete Prodanovića „Zoroastrijanac u Beogradu“.

Celinu posvećenu esejistici otvara prilog „Tuđinska tehnologija u SF književnosti: interpretacija između Scile i Haribde“ istaknutog srpskog astrofizičara, kosmologa i popularizatora nauke Milana M. Ćirkovića, koji u tekstu o korišćenju motiva naprednih tehnologija i njihovih artefakata u SF književnosti pokazuje da je uloga tehnoloških elemenata u naučnofantastičnom diskursu daleko veća nego što se to obično u kritičkoj literaturi prihvata.

Milica Živković u eseju „Svet bogova i čudovišta: transhumanistički utopizam“ govori o upotrebi i zloupotrebi nauke, čiji je razvoj uslovljen ekonomijom i politikom, a inovacije često korišćene protiv čoveka i njegovog prirodnog okruženja.

Vladislava Gordić Petković piše o simbolici duhova i krvi koje povezuje „zločin i strah, krivica i tuga, zavet i doslednost“, kako u Šekspirovim dramama, tako i u romanu Črna mati zemlaKristijana Novaka i dramama Ljubomira Simovića.

Segment posvećen esejistici zaokružuje tekst Borisa Lazića u kome je načinjen detaljan pregled razvoja žanra fantastike u frankofonoj književnosti XX i XXI veka.

„Portret pisca“ rubrika u kojoj su predstavljeni vrhunski savremeni pisci, koji još uvek nisu prevođeni na srpski jezik. Ovog puta rubrika je posvećena Brajanu Evensonu, nekadašnjem mormonskom svešteniku, koji se nakon prve objavljene zbirke priča suočio sa pretnjom ekskomunikacijom ukoliko nastavi da piše. Tekst potpisuje Nikola Petrović.

Peti broj Književne fantastike ujedno je i simbolična posveta nedavno preminuloj književnici Ursuli K. Legvin, koja je dala nemerljiv doprinos fantastičnoj književnosti prozom koja na jedinstven i neponovljiv način progovara o problemima savremenog društva i velikim temama: socijalnim, političkim, antikolonijalnim, ekološkim, rodnim i drugim značajnim pitanjima. O njenom stvaralaštvu pišu Darko Suvin, jedan od najznačajnijih svetskih izučavalaca naučne fantastike i utopije i antropolog Ljiljana Gavrilović, koja se u tekstu „Vodič iz Omelasa: antropologija u glazuri od čuda“ osvrće na život Legvinove i ulogu koju je antropologija imala u njenom životu. Posvetu ovoj velikoj književnici zatvara prevod jednog od poslednjih intervjua koje je dala redakciji sajta „Los Anđeles Rivju of buks” (LA Review of Books) novembra 2017. godine.

Taj intervju ujedno je uvod u rubriku rezervisanu za razgovore sa domaćim piscima fantastike. Dvojica poznatih beogradskih autora Oto Oltvanji i Adrijan Sarajlija u proteklih godinu dana objavili su zapažene zbirke kratkih proznih ostvarenja, Priče misterije i magije i Goli glasovi. O ovim knjigama i njihovom viđenju fantastike razgovarali su Dragoljub Igrošanac i Zoran Stefanović.

O spregama fantastične proze i filmske umetnosti piše prozaista, filmski kritičar i koautor Kratkog vodiča kroz srpski film 2000/2017 Đorđe Bajić, koji daje osvrt na nagrađivani naučnofantastični film Ederlezi Rising, čija radnja je bazirana na priči Zorana Neškovića „Predveče se nikako ne može…“ iz 1984. godine.

U završnom segmentu Ilija Bakić, Tijana Tropin, Miloš Cvetković i Filip Rogović predstavljaju nekoliko aktuelnih izdanja na srpskom i engleskom jeziku: Sokolar Vladimira Lazovića, Mračni karneval Reja Bredberija, The Rise and Fall of DODO Nila Stivensona i Nikola Galanda, Upozorenje o sadržaju Nila Gejmena i Drevna svetla Aldžernona Blekvuda.

Urednici petog broja Književne fantastike su Mladen Jakovljević i Dragoljub Igrošanac.

Časopis je plod saradnje sajta za promociju fantastične književnosti Art-Anima i izdavačke kuće Kontrast.


Književna fantastika 6 (temat Edgar Alan Po)
TEMA BROJA: STVARALAŠTVO EDGARA ALANA POA [2019]

Simbolični temat izdanja Književne fantastike za 2019. godinu nametnuo se sam od sebe. Ove godine navršava se 210 godina od rođenja i 170 godina od smrti Edgara Alana Poa, američkog pesnika, pripovedača i teoretičara književnosti, jednog od glavnih predstavnika američkog romantizma. Po je ostavio nemerljiv trag u književnosti 19. veka otvaranjem novih horizonata, uspostavljanjem i preoblikovanjem žanrovskih obrazaca svojim delima koja, kao i njegova biografija, sadrže brojna mračna i senovita mesta. Ostao je zapamćen kao tvorac detektivske priče, jedan od rodonačelnika moderne priče strave, ali i naučne fantastike, budući da se njegova „Melonta Tauta“ iz 1849. godine (što bi mogao biti još jedan lep jubilej) može svrstati u prototipe naučnofantastične priče.


Književna fantastika 7 (temat Rej Bredberi)
TEMA BROJA: STVARALAŠTVO REJA BREDBERIJA [2020]

Rej Bredberi (1920‒2012) jedan je od autora koji su pomerili žanrovske granice književnoumetničkim standardima u pisanju, kao i u odabiru i obradi aktuelnih tema, dilema i motiva. U svojim najznačajnijim delima bavio se gubitkom, smrću, traganjem za smislom ljudskog postojanja, upozoravajući istovremeno na zloupotrebu i maligni uticaj medija, totalitarizma, kontrole, cenzure i prekomerne upotrebe i zloupotrebe tehničkih sredstava, zatim na negativne aspekte preterane političke korektnosti, kao i na brojne druge društvene pojave, koje uz nepromišljenost, neodgovornost i neumerenost dovode do nesklada u ljudskoj prirodi i postojanju, a time i do negativnih posledica po ljudsko postojanje i čovekovu okolinu. Tokom karijere duže od sedamdeset godina, napisao je više stotina kratkih priča i pedesetak knjiga, uz brojne pesme, eseje, opere i scenarije za film i televiziju. Dobitnik je Pulicerove nagrade za promociju fantastične književnosti i nosilac je američke Medalje časti. Njegova najznačajnija dela su Farenhajt 451, Marsovske hronike, Ilustrovani čovek, Maslačkovo vino...