Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

Roman i dvostrana skica za omot koje je radio Slobodan Bogojević. Dobro očuvano


Слободан Богојевић (Салаш, 21. фебруар 1920. – Париз, 15. мај 1998.) био је српски сликар, илустратор и вајар.

Биографија
Слободан Богојевић је студирао архитектуру и историју уметности. Дипломирао је у Београду 1951. Био је члан Групе 11. Живео је и радио у Паризу. Његово дело су обележавале геометризација форме и тамна колористичка решења. У његовим колажима су били присутни конструктивистички и надреалистички елементи.

Најпознатији радови
Јама
Вешање на Теразијама

Младен Ољача (Деветаци, 10. октобар 1926— Београд, 10. јануар 1994) био је српски књижевник.

Живот
Рођен је 1926. године у селу Деветаци у близини Босанског Новог (данас Нови Град). Његово сиромашно дјетињство прекинуо је рат. Одмах по избијању устанка, као петнаестогодишњак, ступио је у Народноослободилачку борбу, а већ сљедеће, 1942. постао је члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ).

Рат и револуција пресудно су утицали на Ољачино људско и стваралачко опредјељење. Његова личност обједињава прегалаштво политичког радника, борца за даљи самоуправни преображај друштва и активизам умјетника који је своје дјело испунио хуманим идеалима ослобођенога човјека.

Књижевним радом бавио се од 1947. Објавио је више књига приповједака (`Шапат борова`), романа (`Три живота“ „Црне секире“, „После поноћи“, „Молитва за моју браћу“, „Развалина“, „Нађа“, „Козара“), те репортажа (`Сусрети у земљи октобра`) и расправа (`Култура и политика`). Ољачина дјела су преведена на двадесет и четири језика. Умро је 10. јануара 1994. године у Београду.

Године 1971. добио је за роман `Козара` награду Савеза бораца Југославије као најбоље књижевно дело о рату и револуцији.

Добитник је и бројних других награда и признања: Златне плакете Босанског Новог, Приједора и Градачца, награде Удружења књижевника Србије за роман `Молитва за моју браћу`, награде Удружења књижевника БиХ за животно дело, 27. јулске награде СР БиХ, Златне арене пулског филмског фестивала за сценарио, и награде ЗАВНО БиХ-а, највећег признања у БиХ за допринос развоју републике.