Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Tvrd povez, nova

Povez: Tvrd
Godina izdanja: 2020.
Pismo: Cirilica
Broj strana: 197
Format: 27 cm
Težina (kg):

„Hleb je najveci saveznik, što ga može imati neka vojska.“ – Ruska poslovica

Publikacija se ne bavi samo pekarstvom, kolicinom i kvalitetom hleba u Velikom ratu. Tema ove knjige jeste i cudesnost hleba kao žive riznice i svedocanstva o njegovom egzistencijalnom i esencijalnom znacaju za coveka. O etickim i simbolickim vrednostima i padovima ljudi i u najtežim životnim okolnostima, kakav je rat. U svakom ratu na površinu, surovo, izbijaju dva pitanja – pravno i moralno.

Hleb je u Velikom ratu imao egzistencijalni znacaj, ali je prvenstveno bio i pitanje moralnih vrednosti. Odnos zaracenih strana prema neprijateljskom domacem frontu, osecaj solidarnosti i spremnost na odricanje, aktivnosti na prikupljanju pomoci u hrani, razlike u sledovanjima hleba u odnosu na društveni status i, posebno, tretiranje zarobljenika – sve su to bila pitanja eticke vertikale.

Posebna tema u ovoj publikaciji jeste stradanje, ali i odlucnost i humanost srpskog naroda i to kroz životne price „obicnih ljudi“. Hleb u srpskoj tradiciji ima jedinstveno mesto i prati covekov život, u stopu, od rodenja do smrti, pa i posle smrti, kao hrana, kao kulturna baština i religijski simbol. Takav odnos prema hlebu nije zaboravljen ni u najtežim uslovima rata. Hleb se u srpskom jeziku koristi i kao uopšteni sinonim za hranu. Kada neko pita – ima li hleba, misli – ima li nešto za jelo. Mala država, kakva je bila Srbija 1914. godine, iscrpljena prethodnim balkanskim ratovima, izgubila je više od 1.100.000 stanovnika (vojnika i civila), odnosno 60 odsto muške populacije. Tacan broj žrtava nije utvrden. Iako pobednica u ratu, bila je to Pirova pobeda Srbije!

Izdavač: Prometej
Godina: 2020