Jezik: Ostalo
Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Strani

Nečitano, praktično novo. Nema posvete.

Pesme od snova teške: antologija afričke frankofone poezije - Više Autora

Godina izdanja: 2022
Broj strana: 240
Povez: Mek
Afričko pesništvo jezički je trokrako: pesnici sa crnog kontinenta poeziju su pisali na svojim maternjim jezicima, ali i na portugalskom, engleskom i francuskom.

Odlučio sam se da predstavim frankofonu afričku poeziju ubeđen da je našoj čitalačkoj publici – i ne samo da bi se njena znatiželja zadovoljila, već i da bi se sapesništvom nama prilično nepoznatom ali ponekad stvaranom i od velikih svetskih pesnika – jedna ovakva knjiga potrebna kako bi se mnoge predrasude razbile i ukazalo da veliki pesnici nisu mogući samo u okvirima tzv. velikih poezija, već svuda u svetu.

Po Sartru, crnačka poezija na francuskom jeziku, koju on naziva orfejskom, je „danas jedina velika revolucionarna poezija“.„Od Haitija do Kajene postoji samo jedna ideja: ispoljiti crnačku dušu. Crnačka poezija je jevanđeljska, ona donosi dobru vest: crnaštvo je ponovo nađeno“. Crnci nemaju svoj zajednički jezik (367) i zato im je potrebno pravo „dovijanje“. Moraju da nađu jezik koji će im omogućiti da ispolje, ogole svoju dušu. Velika je razlika između evropskih i crnačkih pesnika: „Današnji evropski pesnik pokušava da dehumanizira reči kako bi ih vratio prirodi; crni glasnik, međutim, hoće da ga defrancizuje: on će da ih zdrobi, da prekine njihove uobičajene asocijacije, da ih nasilno spaja“. Sartr izdvaja tamtam, njegov zvuk, čitav koloplet asocijacija koje on izaziva. Pošto je tada crnaštvo bilo aktualno, i pošto su ga zagovarali svi bitni pesnici i mislioci sa crnog kontinenta koji su pokušavali da se užlebe u francusku kulturu a da pritom zadrže i poprilično od svog iskonskog porekla, Sartr se pozabavio i time da ga odredi: „Ali mada crnaštvo u suštini izgleda nepokretno šikljanje, jedinstvo falusne erekcije i vegetalnog rašćenja, ono se ne može iscrpsti samo tom poetskom temom. Apsurdnom utilitarnom nemiru belca crnac suprotstavlja smirenu autentičnost svoje patnje“.

U mojoj antologiji zastupljeni su sa po jednim pesnikom: Mauricijus (Maklolm de Šazal), Burkina Faso (Samba Arman Balima), Čad (Nimrod), Centralnoafrička Republika (Pjer Makombo Bambote) i Somalija (Ž. F. Vilijam Siad). Po dvoje imaju četiri zemlje: Benin (Žoašin Paulin i Rože Aralomun Azum), Togo (Anani Akakpo-Ananio i Ila-Laobe Amela), Gabon (Magang-Ma-Mbiži-Vizi i Žan-Klod Kventin Bon Mongaris) i Gvineja (Keita Fodeba i Sike Kamara). Po troje tri: Tunis (Hedi Buraui, Tahir Bakri i Amina Said), Mali (Gausu Diavara, Abdulaj Askofar i Bernadet Sanon Dao) i Republika Kongo (Čikaja I`Tam Si, Žan-Batist Tati-Lutar i Alen Mabanku). Četvoro pesnika zastupa dve zemlje: Madagaskar (Žan-Žozef Rabearivelo, Žak Rabemananžara, Flavijen Ranaivo i Eduar Ž. Monik) i Egipat (Mišel Farduli-Lagranž, Edmon Žabes, Žorž Enen i Žojs Mansur), a petoro tri: Demokratsku Republiku Kongo (Antoan-Rože Bolamba, Marsial Sinda, Valentin-Iv Midambe, Mukala Kadima-Nzuji i Leopold Kongo-Mbemba), Obalu Slonovače (Bernar Benlen Dadije, Moris Kone, Fato-Amoi, Taneli Suza Boni i Veronika Tađo) i Maroko (Rober Benaion, Ahmed Buanani, Mohamed Kair-Edin, Abdelatif Labi i Tahar ben Želun). Senegal je zastupljen sa šestoricom pesnika (Birago Diop, Leopold Sedar Sengor, Malik Fal, David Mandesi Diop, Lamin Diakate i Šarl Karer), kao i Kamerun (Elolonge Epanja Jondo, Žan-Pol Ninai, Patris Kajo, Kristof Nguedam, Pol Dakeo i Alen Patris Nganang). Najviše ih u antologiji ima Alžir – četrnaestoro (Žan Armuš, Mohamed Dib, Žan Senak, Malek Hadad, Jasin Kateb, Ana Greki, Anri Krea, Mesaur Bulanuar, Asia Đebar, Jusef Sebti, Rabah Belamri, Habib Tangur, Hamid Tibuši i Tahir Đaut)