ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1979
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

O KNJIZI: Strahovito emotivna knjiga, nije za svakoga, može prouzrokovati bujicu suza...

Naziv: Pozdravi nekog
Autor: Vesna Ognjenović, Budimir Nešić
Izdavač i godina izdanja: Gradina, 1979. (4. izdanje)
Broj strana: 140
Povez: meki
Dimenzije: 19,5x13 cm

STANJE: očuvana, korica prelomljena, rikna malo zacepana, listovi čisti i bez gužvanja, povez drži, posveta na predlistu. Pogledati fotografije.

***

„Mama me prevarila, rekla je da će i mene da vodi u Nemačku i do poslednjeg dana sam živeo u nadi. Jednog dana mi se spremili i ja spakovao sve. Onda me deda poslao po taksi kod Vukovog spomenika. Ja izaberem najlepšeg, jedva šofer pristao. Mama i sestra već bile pred kapijom kad smo ja i taksi došli. Moje stvari zaboravile i ja otrčim da ih uzmem. Kad sam se vratio, nema nikog, samo moj deda plače pred kućom. A ja sve mislio da on nema suza”.

Ovaj iskaz dečaka od devet godina samo je jedna u nizu iskrenih i potresnih ispovesti maloletnika iz ustanova socijalnog rada, objavljenih u knjizi „Pozdravi nekog” psihologa Budimira Nešića i Vesne Ognjenović.

Ljudske priče, sudbine, tihi vapaji za nedostajućom nežnošću, neobična poimanja ljubavi i iskonska potreba za pripadanjem, ispisali su stranice ove knjige čije je prvo izdanje objavljeno još 1972. godine. Tokom svog redovnog posla na radnim mestima psihologa u Centru za socijalni rad u Zemunu i Prihvatilištu za decu i mladež u Beogradu, autori su beležili odgovore sa testova ličnosti, testova inteligencije, kao i spontane dečje iskaze dobijene preko psiholoških intervjua. Imali su, pri tom, dovoljno ljudske i profesionalne osetljivosti da zapaze rečite ljudske odsjaje o samoći, ljubavi i porodičnom životu, koji često iznenađuju svojom jezgrovitošću. („Otac me je toliko tukao da se maćeha rasplakala”. „Ne valja mu (ocu) što voli da se tuče i što pije mnogo. Ali kad se lepo obuče, kad veže mašnu i kad se obrije – da vidite vi kakav je to čovek”)...

Početkom sedamdesetih, u vreme pokušaja liberalnog socijalizma, knjiga je bila izuzetno prihvaćena u javnosti o čemu svedoče izveštaji o najtraženijim knjigama i izveštaji o brojnim pozorišnim adaptacijama. Posle ove knjige tema o sudbinama dece, kako se to tada uobičajeno nazivalo, `maloletnih delinkvenata`, predstavljala je jedan od slobodnih i smelih pogleda u ogledalo tadašnjeg društva koje se deklarisalo kao `socijalističko`. Posle takozvanog `crnog talasa` u filmu i literaturi, i njegovog političkog progona, društveno naličje, sasvim drugačije od proklamovanog i željenog lika, kroz temu afirmisanu u knjizi `Pozdravi nekog`, nije moglo da se sakrije i protera, pa je uskoro postalo opšte mesto zahvaljujući filmovima “Društvena igra” Srđana Karanovića, `Specijalno vaspitanje` Gorana Markovića i televizijskoj seriji `Sivi dom`.