ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1986
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Рејмон Кено: СТИЛСКЕ ВЕЖБЕ
Издавач: РАД, Београд, 1986.год.
Меки повез, 127 страна, латиница
Очувано као на фотографијама.
`Рејмон Кено (21. фебруар 1903. - 25. октобар 1976) је био француски романописац, песник, критичар, уредник и суоснивач ОуЛиПо-а, друштва писаца и математичара, познатог по својој духовитости и циничном хумору.
Биографија
Кено је рођен на броју 47 улице Тјерс (данас авеније Рене-Коти), Авр, Приморска Сена, као једино дете Августа Кеноа и Жозефине Мињо. Након школовања у Авру, Кено се преселио у Париз 1920., где је 1925. добио своју прву диплому основних студија из филозофије на Универзитету у Паризу. Кено је служио војску као зуав у Алжиру и Мароку током 1925.-1926. Током 1920-их и 1930-их, Кено је радио разне послове како би остварио приходе, попут банкарског благајника, тутора и преводиоца, као и писца колумне назване `Connaissez-vous Paris?` за дневне новине Intransigeant.
Оженио је Џенин Кан (1903—1972) 1928. након повратка у Париз по завршетку прве војне службе. Џенин Кан је била полу-сестра Андре Бретона, вође надреалистичког покрета. Добили су сина 1934. - Жан Марија, који је постао сликар.
Кено је регрутован у августу 1939. и служио је у малим провинцијским градовима пре него што је унапређен у каплара непосредно пре него што је демобилисан 1940. године. Након плодне каријере писања, уређивања и критике, Кено је умро 25. октобра 1976. Сахрањен је уз родитеље, на старом гробљу Жувизи-сур-Ор у Есони изван Париза.
Каријера
Кено је провео већи део свог живота радећи за издавачку кућу Галимар, где је почео као лектор 1938. Касније је постао генерални секретар и на крају директор Енциклопедије Плејаде 1956. Одређени део овог времена провео је предавајући на Неулијевој новој школи. Уписао се на Колеџ патафизике 1950., где је постао Сатрап.
Жулијет Греко је 1950. године снимила песму `Si tu t`imagines`, песму Жозефа Косме, са Кеноовим текстом.
Током овог времена Кено је такође био преводилац, посебно за `Вино са палмом` Амоса Тутуоле. Поред тога, уређивао је и предавања Александра Кожева о Хегеловој Феноменологији духа. Кено је био Кожевов ученик током 1930-их и током ток периода је такође био близак писцу Жоржу Батају.
Као аутор, у жижу јавности је допео објављивањем свог романа Цаца у метроу 1959. Године 1960., филмска адаптација коју је режирао Луис Мал је објављена током покрета Новог таласа. Овај роман истражује колоквијални, за разлику од стандардног писаног француског језика. Прва реч књиге, алармантно дугачка `Doukipudonktan` је фонетска транскрипција `D`où qu`ils puent donc tant?` (Ко ли то канди (смрди)?).
Пре него што је основао ОуЛиПо (франц. Ouvroir de Littérature Potentielle - Радионица потенцијалне књижевности), Кеноа је привлачила математика као извор инспирације. Постао је члан Математичког удружења Француске 1948. По Кеноовом мишљењу, елементи текста, укључујући наизглед тривијалне детаље као што је број поглавља, су ствари које су морале бити унапред одређене, можда израчунате. Кеноу је ово био проблем током писања `Сто хиљада милијарди песама`, такође познатих као 100,000,000,000,000 песама. Кено је написао 140 редова у 10 појединачних сонета који су се сви могли раставити и преуредити било којим редоследом. Кено је израчунао да ће свакоме ко чита књигу 24 сата дневно требати 190.258.751 година да је заврши. Док је Кено завршавао овај посао, замолио је математичара Франсоа Ле Лионеа за помоћ око проблема које је имао, а њихов разговор је довео до улоге математике у књижевности, што је довело до стварања ОуЛиПоа.
Касније дело, Основи литературе према Давиду Хилберт (1976), алудира на математичара Дејвида Хилберта и покушава да истражује темеље књижевности квази-математичким деривацијама из текстуалних аксиома. Кено је тврдио да ће овај коначни рад показати `скривеног господара аутоматона`.
Једно од најутицајнијих Кеноових дела је `Стилске вежбе`, које говори једноставну причу о човеку који је видео истог странца два пута у једном дану. Прича ту кратку причу на 99 различитих начина, демонстрирајући огромну разноликост стилова у којима се причање може одвијати.
Радове Рејмона Кеноа објављује Галимар у збирци Библиотека Плејаде.
Наслеђе и почасти
1951. - примљен у Академију Гонкур
1952.- примљен у Академију хумора
1955.-57. - позван у жири Канског фестивала