Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare.

Sever - Luj - Ferdinan Selin

Izdavač: AED studio
Godina izdanja: 2005
Broj strana: 346
Format: 23 cm
Povez: Broširani

Selin usred Nemačke u plamenu, to je tema Severa. Učesnik, narator i posmatrač istovremeno, autor se našao u Baden-Badenu tokom meseci propadanja Rajha, u čudnoj palati, gde su kavijar, mediteranska riblja čorba i šampanj važniji od bombardovanja, kod baronice fon Sekt, preživele iz nekog drugog doba, koja sudi o Hitleru: „Znate, gospodine Selin, pobeda đavola je pre svega to što oni koji su ga dobro znali nisu više tu…”
Potom Berlin razrušenih kuća i širenja džangrizave organizacije usred ruševina. Selina i njegove sapatnike u nesreći (njegovu ženu Lili, glumca Le Vigana i mačora Bebera) šalju na sto kilometara od glavnog grada, u Cornhof, na ogromno imanje, kojim upravlja jedan ludak. Ka istoku se prostire ravnica sve do Urala. A oko četvoro Francuza (pošto se i Beber računa u Francuze) živi šekspirovska porodica u kraju nastanjenom Poljacima, berlinskim prostitutkama i „prigovaračima savesti”, debelim i snažnim, koje Rajh koristi za pravljenje mrtvačkih kovčega.
Selin bi da bude hroničar, ali on opisuje propast Nemačke kao što je Dante obilazio krugove svog Pakla.
S jedne strane veličine ovog sveta, u grčevitom naporu da iskoriste život što bolje mogu, a s druge jadnici, kojima se baca neki „ideal” kao kost za glodanje. I stalno: „Grci, tragični svet, brige svakog dana, svake noći.”

Luj-Ferdinand Detuš, poznatiji pod pseudonimom Luj-Ferdinand Selin, bio je francuski lekar i pisac, poznat po romanu Putovanje nakraj noći.

Detinjstvo i mladost
Luj-Ferdinand Detuš rođen je 27. maja 1894. godine u gradu Kurbvoa, nedaleko od Pariza. Otac mu je (kao i deda) završio studije književnosti, dok mu je majka bila trgovac. Porodica mu je pripadala nižoj građanskoj klasi. Detinjstvo je proveo u Parizu, gde se školovao; radi usavršavanja za posao trgovca, neko vreme je proveo u Nemačkoj i Engleskoj.

Vojska i ostala zanimanja
Godine 1912, je dobrovoljno otišao u vojsku; 1914. godine je imao čin konjičkog podoficira. Iste godine je teško ranjen u ruku za šta je dobio odlikovanje. Nesposoban za nastavak vojničke službe, radio je razne druge poslove. 1915. se zaposlio u kancelariji za pasoše u Londonu gde se oženio Francuskinjom Suzan Nebu; ubrzo ju je napustio, a brak nikada nije ni registrovan u francuskom konzulatu. Nakon toga je otputovao u Kamerun, kao zaposlenik šumarske kompanije. 1918. godine, iscrpljen od malarije i dizenterije, vratio se u Francusku. Sledeće godine se oženio Edit Fole s kojom je dobio ćerku Kolet. 1920. upisao je Medicinski fakultet, a doktorsku titulu stekao 1924. Bavio se naučnim radom i otvorio privatnu lekarsku ordinaciju. Nakon nekog vremena napustio je porodicu i zaposlio se kao lekar u Društvu naroda. Mnogo je putovao, boravio u Africi, istraživao radne uslove u Fordovoj fabrici u Detroitu.
S američkom plesačicom Elizabet Krejg, 1928. godine, vratio se u Francusku; u Parizu je otvorio privatnu ordinaciju. 1932. pod pseudonimom Selin (krsno ime bake) objavio je roman Putovanje nakraj noći koji doživljava priličan uspeh. Sledeće godine ga je Elizabet napustila, a on je kasnije pronašao u Kaliforniji, udatu za jevrejskog advokata. I dalje je mnogo putovao. 1935. u Parizu je upoznao 23-godišnju plesačicu, Luset Almanzor (1912-2019)[1], koju je kasnije oženio i ostao s njom do kraja života.
Godine 1936, objavio je roman Smrt na poček, takođe dobro prihvaćen od publike. Iste godine putovao je u Sovjetski Savez, a zbog nezadovoljstva neuspelim putovanjem i staljinističkim sistemom potom napisao antikomunistički pamflet Mea culpa. U napetoj predratnoj atmosferi nastavio je sa objavljivanjem pacifističkih i antisemitskih pamfleta u kojima je tvrdio da je novi rat deo judeo-marksističke zavere (Trice za jedno krvoproliće i Škola za leševe). Selinov antisemitizam je, doduše, predmet sporova budući da je etiketu `Jevrejin` autor bio sklon lepiti svakome, pa i samom Hitleru, a i uopšte je bio sklon mizantropiji. Zbog iznošenja ovakvih stavova još pre rata je doživljavao razne neprijatnosti.

Ratno i posleratno vreme
Početak rata dočekao je kao lekar na francuskom bojnom brodu, kasnije je nastavio sa lečenjem francuskih izbeglica, a radio je i u poliklinici u Bezons. 1943. objavio je roman Guignol`s band. Iako nije bio posebno povezan sa okupatorima, a ekstremnoj desnici je smetao njegov pacifizam, među pripadnicima Pokreta otpora je smatran izdajnikom i kolaboracionistom. Da bi izbegao predviđenu kaznu, početkom savezničkih operacija sa ženom je pobegao u Nemačku. U bekstvu se pridružio članovima i pristalicama višijevske vlade te je usput pomagao njihovim ranjenicima. Kroz razorenu Nemačku se uspeo probiti do Danske, gde je već pre smestio svoju ušteđevinu.
Od Danske je već krajem 1945 zatraženo Selinovo hapšenje i izručenje. Vlasti su ga uhapsile i 14 meseci je proveo u danskim zatvorima nakon čega je pušten zbog lošeg zdravlja. Vreme je provodio sa ženom u maloj kolibi na baltičkoj obali. 1950. je u Francuskoj osuđen na godinu dana zatvora i konfiskaciju imovine. Mnogi intelektualci angažovali su se da bi mu pomogli. 1951. dobio je amnestiju i sa ženom se vratio u Francusku. Opet je otvorio privatnu ordinaciju nedaleko od Pariza, i živi veoma povučeno i nastavlja sa pisanjem. Njegove radove je objavljivala vodeća izdavačka kuća Galimar iako u javnosti nisu dobro primljeni. Umro je 1. jula 1961.

Dela
Putovanje nakraj noći (Voyage au bout de la nuit, 1932)
Smrt na poček (Mort à crédit, 1936)
Mea culpa (1936)
Trice za jedno krvoproliće (Bagatelle pour un massacre, 1937)
Škola za leševe (l`École des cadavres, 1938)
Sever (Nord, 1960)
Guignol`s Band (1944)
Vilinske čarolije za neki drugi put (Féerie pour une autre fois 1952)
Od zamka do zamka (D`un château l`autre, 1957)
Guignol`s band II / Londonski most (Guignol`s band II / Le pont de Londres (1964)