Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete.

Žetva duha: žitija svetih - Marija Skopcova

Izdavač: Biblos
Godina izdanja: 2021
Broj strana: 111
Format: 20 cm
Povez: Broširani

Prvo što čitaocu pada u oči jesu likovi u žitijima. Koga to svim snagama spasavaju sveti koje opisuje J. J. Skopcova? To su bludnice, ulični zabavljači, počinioci smrtnih grehova, izdajice, lopovi, ubice, đavoimani, ludi i tako dalje. Svi oni koje ćemo kasnije zateći u njenom prihvatilištu u ulici Lurmel, koje je otac Sergije Bulgakov prozvao „manastir Džabalebarevo“, svi za koje je ona žrtvovala život. Pa i njeni sveti su neobični, i oni se uklapaju u društvo tih odmetnika koje tako snažno vole: bivši sakupljač poreza poznat po tome što nikome nikad nije pružio milostinju, žena koja se opkladila da će sablazniti poznatog otšelnika, žena koja se pretvara da je muškarac i tako dalje. Svi su oni Crkva. Ako bilo ko iz tog čudnog i odbačenog „bratstva“ ostane van broda, Crkva neće biti potpuna, dakle, neće ni biti Crkva, jer istinska Crkva treba da bude otvorena za sve. Kasnije, kada postane monahinja, Mati Marija će detaljno izlagati eklisiologiju Crkve koja je otvorena za sve, koja prihvata sve, Crkve kao veze među ljudima, kao „mistike čovekoopštenja“, koristeći pritom izraz „izvanhramovna liturgija“ – liturgija koja se izliva u svet, na sve ljude, kao fontana ili kao vulkan: „Zidovi hrama nisu odvojili neko tamo malo stado od svih ovih“. Ta eklisiologija Crkve koja je otvorena za sve u Žetvi Duha se manifestuje već u naslovima žitija, u kojima se pored svetoga često pominje i „ne-sveti“, njegov antagonista: zajedno sa mučenikom Nikiforom pominje se izdajica Saprikije, zajedno sa avom Agrom ava Or, zajedno sa Lavom Katanskim čarobnjak Iliodor.
Druga neobična stvar je bezuslovno prihvatanje svih. Neobični sveti Mati Marije ne postavljaju nikakve uslove, uvek su spremni da pomognu, ne prekorevaju nego sastradavaju. Najviši stupanj tog bezuslovnog prihvatanja i bezuslovne ljubavi je spremnost da se drugi spase čak i po cenu propasti sopstvene duše. Ova paradoksalna, krajnja požrtvovanost bila je svagdašnji kredo Mati Marije: još u mladosti, u peterburškom periodu života i stvaralaštva, ona piše poemu Skitnica Melmot, o devojci koja je sebe spremna da osudi na večnu propast zarad spasenja onoga ko je svoju dušu prodao đavolu. Za vreme Drugog svetskog rata slična ideja se ponovo javlja u njenoj misteriji Ana. Nezgodna, čudna, provokativna svetost, opisana u žitijima Žetve Duha kao „jurodivost lude ljubavi“ i spremnost na krajnju žrtvu, svojevrstan je nagoveštaj budućeg žitija njihove autorke, same Mati Marije, koja je svoj život do kraja dala drugima, primivši za njih i sa njima mučeničku smrt u nacističkom koncentracionom logoru.
Iz Pogovora Natalije Likvinceve