ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1986
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Јозеф Шкворецки: ОКЛОПНИ БАТАЉОН
фрагменти из доба култа личности
Издавач: ЗНАЊЕ, Загреб, 1986.год.
Меки повез, 235 страна, латиница.
Очувано као на фотографијама.
`Jozef Škvorecki, rođen 1924. godine u mestu Nahod na severoistoku Češke, preminuo 2012. god u Torontu, Kanada. Literarnu slavu u domovini je stekao već svojim prvim romanom `Kukavice`, a za života je postao klasik češke književnosti, kao i drugi emigrant Milan Kundera i kao Vaclav Havel koji je ostao u Čehoslovačkoj .
Već od prvog romana dela su mu zbog cenzure izlazila sa zakašnjenjem, kada bi malo olabavaila stega komunističkog režima. Normalno je počeo da objavljuje knjige tek kada je emigrirao u Kanadu 1969. godine i zajedno sa suprugom, takođe književnicom, u Torontu osnovao izdavačku kuću `68 pablišers`.
U njoj je objavljeno više od 200 dela čeških i slovačkih pisaca, zabranjenih u domovini, uz njih i romani samog Škvoreckog.
To su i `Oklopni bataljon`, napisan još 1955. godine, a objavljen u Torontu 1971. i `Inženjer ljudskih duša` iz 1977. godine.
`Svako ko zavređuje naziv pisca, živi od toga šta je doživeo do svoje 18. godine jer to je život u kojem imate još svežu dušu`, rekao je pred svoj 80. rođendan Škovercki po čijim romanima su snimani i uspešni filmovi.
Škvorecki je često prevođen na srpski i druge jezike naroda Jugoslavije, i, kao i Havel i Kundera, dobro je poznat čitaocima na Balkanu.
U Kanadi je bio i profesor književnosti na Univerzitetu u Torontu.
Posle `plišane revolucije` često je posećivao domovinu, a nagrađen je najvišim državnim odlikovanjima. Dobitnik je i državne nagrade za književnosti 1999. godine i 2004. godine nagrade koja nosi ime češkog nobelovca, pesnika Jaroslava Sajferta, a dodeljuje je fondacija nekadašnjeg disidentskog pokreta Povelja 77.`
`Služenje vojske opisao je u romanu “Oklopni bataljon”, podnaslovljenom s “Fragmenti iz doba kulta ličnosti”. Riječ je o jednoj od najrazornijih, ali i uvjerljivo najsmješnijoj knjizi o staljinizmu i crvenom totalitarizmu. Objavljena je čim su Škvorecky i Zdena Salivarova stigli u Kanadu, a u nas je, u Zagrebu, u prijevodu Nikole Kršića, tiskana već 1972. “Oklopni bataljon” će godinama, praktično sve do ratova u devedesetima, u nas ostati jedna od najutjecajnijih knjiga s temom komunizma i totalitarizma, ali će se, s generacije na generaciju, prenositi kao kultni humoristički roman, tako da će u vrijeme punka i novog vala ovaj roman biti u istoj naraštajnoj poputbini s Alanom Fordom, filmovima Slobodana Šijana i, recimo, romanom Dragoslava Mihailovića “Kad su cvetale tikve”. Na romanima Josefa Škvoreckog, više nego na Bogumilu Hrabalu, u Jugoslaviji se učilo češkome humoru, ili onoj dobroćudnoj, svima razumljivoj, a politički razornoj pripovjedačkoj gesti, koju će u hrvatskoj književnosti znati i moći prihvatiti jedino Ante Tomić.`
Миљенко Јерговић