Godina izdanja: 2022
ISBN: 978-86-83007-92-9
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor - osoba Blagojević, Desimir, 1905-1983 = Blagojević, Desimir, 1905-1983
Naslov Sni i dni / Desimir Blagojević ; priredio Mirko Demić
Vrsta građe dr.knjiž.oblici
Jezik srpski
Godina 2022
Izdavanje i proizvodnja Kragujevac : Narodna biblioteka `Vuk Karadžić`, 2022 ([Beograd] : Donat graf)
Fizički opis 198 str. : ilustr. ; 18 cm
Drugi autori - osoba Demić, Mirko, 1964- = Demić, Mirko, 1964-
Zbirka Legatum / Narodna biblioteka `Vuk Karadžić`, Kragujevac ; ǂknj. ǂ15
(karton)
Napomene Slike autora
Tiraž 300
Beleška priređivača: str. 195-196.

BELEŠKA PRIREĐIVAČA
Ljubaznošću gospođe Mire Seović, rođake Desimira Blagojevića (1905–1983), Narodnoj biblioteci „Vuk Karadžić” u Kragujevcu data su na staranje i prezentovanje brojna lična dokumenata, plakati, autorske knjige, porodične fotografije i koncepti rukopisa.
Između ostalog, na jednom papiru-reversu ostao je trag da je Slobodan Rakitić, 16. maja 1983. godine, očigledno posle Blagojevićeve smrti, od pesnikove supruge Jelice preuzeo izvesne rukopise, uglavnom velikog speva „Rodoslovi“ (koji je Narodna biblioteka „Vuk Karadžić” iz Kragujevca objavila 2004) i posthumno objavljenog pesničkog rukopisa „Iščekivanje sjaja i dobrodošlice“ (BIGZ, 1984).
U nevelikoj svesci formata 20x16 cm, boje cigle, nalazi se rukopis Desimirovih lirskih zapisa, nastalih tokom ratnih 1942–1943. Pisani su plavim i crnim mastilom, dok su intervencije, precrtavanja (nekoliko zapisa na početku) precrtani grafitnom olovkom. Paginacija se završava na 34. strani, dok je ostali, veći deo sveske prazan.
Na prvoj desnoj strani stoji dvaput precrtan moto ovih zapisa, koji pripada Juriju Olješi:
„Misli, zapisi, sugestije, utisci, razgovori, zapisani susreti, poverljivi razgovori sa samim sobom mogu da budu od dragocene koristi za izvorno stvaranje, a i, usto, za razjašnjenje mnogih pitanja kreatorstva u umetničkoj literaturi. Jer, zapisani mogu da izbegnu sudbinu zaborava i nespominjanja, kako bi to rekao I. Bunjin. Uostalom, nužno je tražiti nove uslovne perspektive sa kojih se sagleda stvarnost u drukčijem vidu.”
Ispod njega, takođe crnim mastilom dopisano je sledeće:
„Ovo je delimice sačuvani dnevnik sa naslovom sni i dni (inače preko 5 svezaka, od oko 800 strana, izgubljeno je za vreme rata, kao i 1 dnevnik posle rata od oko 1000 stranica – polutabaka)”
Očigledno kasnije, plavim mastilom, između motoa i ove napomene, još jednom je sugerisan i podvučen naslov ovih zapisa – Sni i dni, a na samom dnu, takođe plavim mastilom, dopisano je – „ovde od 1. do 34 str.”.
Ostali tekstovi sačinjavaju izbor Blagojevićevih tekstova iz dnevnog lista „Pravda“, u kojem je između dva svetska rata radio kao novinar, kao i dva priloga iz „Politike“.
M. Demić

SADRŽAJ:
SNI I DNI (dnevničke beleške)

KNJIŽEVNE TEME
Kao u onoj prvoj detinjoj priči, Branimir Ćosić je brzo dodao kraj početku svog književnog stvaranja
Pesnički lik Aleksandra Vuča
U oreolu zračnih reči seobe Crnjanskog učiniše na čitaoca utisak „mutan i prolazan, kao dim posle bitaka`
Milan Kašanin, Trokošuljnik
Iris Berlina
Afrički putopisi Rastka Petrovića
Sabrana dela Svetislava Stefanovića
Najmlađi dramski pisac ima reč
Kritike g. Milana Bogdanovića
Pre trideset godina umro je u Parizu, u bedi i gladi, najblistaviji i najraskošniji pesnik engleski Oskar Vajld
Dostojevski iznad književnosti

LIKOVNE TEME
Milo Milunović
Umetnost Jovana Bijelića
Slikarstvo Antona Hutera
Slikar Petar Lubarda
Izložba slika g. Borisa Pastuhova
Grafičari i vajari: Rosandić, Dolinar, Palavičini i Stijović

STAVOVI, POLEMIKE, ANKETE
Današnja stvarnost naše poezije
Problem naše pripovetke
Za jedan definitivni književni rat: ravnodušan san mladića u književnosti
Zašto je Krklec napisao pamflet protiv moje poezije
„Hrabrost` Gustava Krkleca
Odgovori na anketu

PISMA, DOKUMENTI, FOTOGRAFIJE

MIRKO DEMIĆ – Beleška priređivača

Desimir Blagojević (1905–1983), jugoslavenski pesnik i novinar iz Topole. Objavio je sedam zbirki pesama. Njegove pesme uvršćene su u mnoge antologije jugoslovenske poezije, te su prevođene na engleski, nemački, francuski, češki, mađarski, italijanski i druge jezike. Blagojević bio je pripadnik neoromantičara, modernističke skupine koja se javlja sredinom 20-ih godina. Ta skupina čini levo krilo ekspresionističkog pokreta, koje će se 30-ih godina približiti socijalnoj literaturi. Dobitnik je mnogih nagrada i priznanja.
MG62