Autor: Domaći
Godina izdanja: ostalo
ISBN: ostalo
Jezik: Srpski

Tvrd povez, 24 cm, 170 str, bogato ilustrovano u boji

Сакрална архитектура Бањалучке епархије: на њеном садашњем простору од Миланског едикта до краја средњег вијека је стручна монографија Славољуба Лукића, Бојана Вујиновића и Марка Јанковића.

Монографија је штампана поводом 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве и 120 година од оснивања Бањалучке епархије. Монографија је богато илустрована фотографијама. Сем закључка на српском језику, садржи и закључке на енглеском, руском, њемачком и грчком језику.[5]

Монографију чине четири целине:

Црквене прилике на подручју садашње Бањалучке епархије од апостолског доба до Берлинског конгреса 1878. године
У овој целини престављене су црквене прилике и на ширем простору Босанске Крајине а не само на подручју које сада административно припада Бањалучкој епархији.[5]

Базилике на простору садашње Бањалучке епархије
Прве базилике на територији Бањалучке епархије саграђене су у другој половини IV и првој половини V века. У овој целини приказани су материјални остаци сакралних грађевина пронађених на том подручју (Рамићи и могућа базилика на Кастелу), Приједора (Зецови), Лакташа (Бакинци), Новог Града (Благај) и Котор Вароши (Шипраге).[5]

Активни манастири
Ова целина доноси приказе шест активних манастира на подручју Бањалучке епархије: Гомионица, Крупа на Врбасу, Моштаница, Липље, Ступље и Осовица. Прикази се односе на историјат, а записане су и многе занимљивости и народна предања која се вежу за ове манастире.[5]

Угашени манастири – манастиришта и црквишта
У овој целини приказани су манастири и цркве која до сада нису биле довољно приказани. На подручју Бањалучке епархије најстарији материјални трагови средњовјековног манастира пронађени су у Горњим Кијевцима, на локалитету Манастириште-Карановац, и сматра се да се спотичу из 13. века, док трагови средњовјековне некрополе формиране око манастирске цркве указују и на ранији период, тј. 11 и 12. век.[5]