Cena: |
Želi ovaj predmet: | 1 |
Stanje: | Polovan sa vidljivim znacima korišćenja |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta Post Express Lično preuzimanje |
Plaćanje: | PostNet (pre slanja)
Pouzećem Lično |
Grad: |
Novi Sad, Novi Sad |
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1965
Jezik: Srpski
Autor: Strani
Елза Триоле: РУЖЕ НА КРЕДИТ
Издавач: ВЕСЕЛИН МАСЛЕША, Сарајево, 1965.год.
Тврди повез, 227 страна, латиница.
Врло добро очувано, уз посвету на предлисту.
РЕЂЕ У ПОНУДИ.
Елза Триоле, рођена као Ела Јурјевна Каган, из московске јеврејске породице Јурија Александровича Кагана, правника, и Јелене Јулевне Берман, наставнице музике. Она и њена старија сестра, Лили Брик, добиле су изузетно образовање, могле су течно говорити немачки и француски, и свирале су клавир. Ела је дипломирала на Московском Институту Архитектуре.
Ела се убрзо упознаје са руским футуристима, преко сестре Лили, која се 1912. удала за уметничког критичара Осипа Брика; спријатељила се с људима из њиховог круга, укњучујући и Романа Јакобсона, тада заумног песника, који је постао њен доживотни пријатељ. Елза је волела поезију, и 1911. постала пријатељ и заљубила се у амбициозног футуристичког песника и графичког уметника Владимира Мајаковског. Када га је позвала својој кући, песник се безумно заљубио у њену сестру, означивши тиме почетак серије уметничких сарадњи између њих двоје, што је трајало све до песникове смрти. Ела је била прва која је превела поезију Мајаковског (као и многу другу руску поезију) на француски.
1918. године, с почетка руског грађанског рата, Ела се удала за француског коњичког официра Андреа Триолеа, и емигрирала у Француску, где је променила своје име у Ела, али је годинама признавала у својим писмима сестри Лили да је скрхана срца. Касније се развела од Андреа.
У раним 1920-им, Елза је описала своју посету Тахитију у писмима Виктору Шкловском, који их је проследио Максиму Горком. Горки је предлагао да би ауторица требала размотрити литерарну каријеру. Књига из 1925. `На Тахитију`, написана на руском, и објављена у Лењинграду, заснована је на тим писмима. Објавила је још две новеле на руском, `Дивље јагоде (1926.) и `Камуфлажа` (1928.), обе штампане у Москви.
1928. године Елза је срела француског писца Луја Арагона. Они су се венчали 1939. и остали заједно 42 године. Елза је утицала на Арагона да се прикључи француској комунистичкој партији. Триоле и Арагон су се борили као део француског отпора.
1944. Триоле је била прва жена која је добила Гонкурову награду, за своју новелу `Казна од 200 франака`.
Умрла је, у 73. години, у Moulin de Villeneuve, Saint-Arnoult-en-Yvelines, Француска, од срчаног удара.
2010. године Француска пошта је објавила три марке одајући тиме почаст Елзи Триоле.