Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Odlicno stanje


Božidar Mandić, umetnik, književnik i performer je krajem sedamdesetih godina odlučio da napusti Novi Sad i da sa porodicom život nastavi u prirodi. U napuštenom domaćinstvu od drveta, blata i kamena u Brezovici pod Rudnikom stvorio je svoj dom koji je tokom proteklih decenija izrastao u ekološko umetničku komunu koju je nazvao Porodica bistrih potoka. Mandić je uz vizuelnu umetnost i autor niza pozorišnih predstava, performansa, umetničkih hepeninga, a značajan deo njegovog stvaralačkog angažmana posvećen je i književnom i publicističkom radu.

Za sociologa Ratka Božovića originalno stvaralaštvo Božidara Mandića na planini Rudnik postalo je suštinsko nepristajanje na apsurde savremene civilizacije, koja je u zaraćenosti sa prirodom i sa sobom dovela u pitanje svoj opstanak. Usamljeni dom u šumi „Porodice bistrih potoka“ već je postalo mesto susreta slobodnih ljudi, protagnista poetskog pluralizma i slobodnog postojanja, mesto za dugo pamćenje.

Mandić ovu knjigu smatra nastavkom prethodnog romana “Pertle” u kome je pisao o novosadskoj avangarnoj komuni, a ovo je roman o šumskoj komuni, o životu van civilizacije i sa nekim bitnim problemima i pitanjima ko izdaje i ko ne izdaje, ali retko koji čovek ne izda svoje ideje i stavove, smatra autor. Čitaoci će, po mišljenju autora, dobiti sliku kako je to živeti u Porodici bistrih potoka, koja traje 43 godine i jedna je vrsta alternativne ekskluzivnosti u kojoj želi da pokaže da se može živeti alternativno, avangardno i da je utopija koju je stvorio realna, znači da utopije nisu kako danas to kažu, prevaziđene distopijama.

Značaj proze Božidara Mandića u domaćoj književnosti, po mišljenju Slobodana Tišme nije dovoljno uočen, što se odnosi i na njegov prethodni roman „Pertle“, verovatno zbog njegove neadekvatne situiranosti u srpskom književnom miljeu. Ali to su kako smatra Tišma prerasude tzv. profesorske književnosti koja se još uvek nije odmakla od karverovske patetike i to je velika šteta pre svega za domaću prozu. – U ovom novom romanu pisac definiše svoj književni postupak kao neku vrstu „kreativnog realizma“ što je prihvatljivo, ali ja smatram da je Božidar Mandić kreator jednog novog pravca u savremenoj domaćoj prozi koji bih nazvao „arte povera književnost“, naravno aludirajući na poznati pravac u likovnoj umetnosti iz sedamdesetih godina prošlog veka – ukazuje Tišma. – Zašto, koje su sličnosti? Pre svega suprotstavljanje savremenom tehnološkom fatumu umetnosti, korišćenje prirodnih materijala i ambijenata, zatim postavljanje u fokus elementarnih potreba ljudskog bića, bazične emocije i osećanja, koja i dan danas jesu radost i patnja, strah od samoćei čar susreta sa drugim, sa licem drugog. Zašto ljudska bića kojitiraju licem u lice, a životinje od pozadi?

Po rečima Slavka Matića u svakoj svojoj knjizi Božidar Mandić filozofira, često erotizira (zlobnici bi rekli pornografira), ni ovo štivo nije izuzetak, a on ga preporučuje ukazujući da je možda čak i bolje od prethodnih.


Božidar Mandić (Novi Sad, 1952) književnik je i osnivač Porodice bistrih potoka 1977. godine.[1]

Božidar Mandić
Датум рођења
1952.
Место рођења
Novi Sad
Svoje umetničko delovanje je započeo kao jedan od protagonista novosadske konceptualne scene. Sredinom sedamdesetih godina 20. veka, počeo je da se zanima za drugačiji oblik stvaranja. Dotadašnje sprovođenje sve intimnijih akcija i neizlagačkih koncepata unutar grupe KOD (Miroslav Mandić, Slobodan Tišma, Marko Radojičić i Slavko Bogdanović) i grupe „Januar-Februar-Mart“, doprineli su želji za svakodnevnim ostvarivanjem sličnih iskustava, čija je realizacija jedino bila moguća u prirodi. Slično onome što je je u isto vreme započela slovenačka grupa OHO (David Nez, Andraš Šalamun, Marko Pogačnik...) u selu Šempas (u Vipavskoj dolini).

Godine 1977. iz Novog Sada se seli i nastanjuje u selu Brezovica, podno Rudnika gde je utemeljio prvu srpsku ekološko-umetničku komunu `Porodica bistrih potoka.[2]

Objavio je petnaest knjiga, realizovao dvanaest samostalnih izložbi i teatarskih predstava. Saradnik je Dečje redakcije Radio Beograda i Radio Televizije Srbije i kolumnista dnevnog lista Danas.[3]

Tags:
Vizuelna konkretna concrete poetry eksperimentalna knjizevnost poezija umetnicki strip bosch+bosch
Avangardni omotači Omoti Ovitak montaža kolaž avant-garde design
Artists book zenit casopis zenitizam nadrealizam ljubomir micic konstruktivizam ruska avangarda flaker prva izdanja međuratna književnost
Slavko Matković Bogdanović Balint Sombati Katalin Ladik Vladan Radovanović signalizam vokovizuel Bosch+Bosch Judita Šalgo neoavangarda Vojislav Despotov Vujica Rešin Tucić postmoderna srpska književnost xx veka avangardna poezija bit international dada dadaizam dragan aleksić uj symposion
grupa OHO kod e-kod mixed media bora cosic casopis rok index


Postmoderna proza postmodernizam postmoderni roman