ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2011.
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Put ka istini, Natalija Krajsveg
Armon Beograd 2011.
mek povez
215 strana
veoma dobro očuvana knjiga

Neobičan roman u neuobičajena vremena. Kada bismo govorili najkraće o romanu, mogli bismo da kažemo:
Bila jednom jedna austrijska novinarka Natalija Krajsveg, puna mržnje prema srpskom narodu; mnogo je činila i trudila se da se o Srbima čuje loše. Odakle tolika mržnja prema Srbima? To je najpre mržnja prema pravoslavlju.A zašto? Zato što je ateista iz nje doživeo najveći poraz. Iz takve ateističke porodice, njen muž Volf upoznaje pravoslavnu Srpkinju, Magdalinu, koja utiče na njega da se krsti i stupi u Pravoslavnu Crkvu. Recimo da je u pitanju samo krštenje, ali nije – njen muž se zamonaši u nekom srpskom manastiru, i štaviše uzvisi se do takvog smirenja da dobija veliku shimu!
Prepuna takve mržnje, pokušavajući da vrati svog muža sa zalutalog puta, ona pripoveda o Srbiji i o pravoslavlju vrlo otvoreno i smelo – govori o pitanjima vere, mržnje, politike, ljubavi a iz Volfovih dnevnih zapisa saznaje pravu istinu. I ako ima elemenata ljubavnog, socijalnog, psihološkog, političkog romana, neko od čitaoca može odrediti knjigu i kao esej.
Ali autor kaže da ovo nije ljubavni roman – iako govori o ljubavi, ovo nije religiozni roman – iako govori o religiji, ovo nije politički roman – iako govori i o politici... ovo je roman uperen protiv brojnih ljudskih gluposti.
Samo na izgled čini se da je ovo jedna od priča koju smo toliko puta čuli, videli u filmovima, opevali u pesmama. Može biti da je ovo priča o ljubavi o kojoj svako od nas po malo sanja, o religiji o kojoj uvek postoji interesovanje, o veri i duhovnom biću za koje mislimo da je najvažnije za razliku od onih koji misle da je vera sekundarna stvar...
Ovo je priča o politici koja nam svima određuje život – priznali to mi ili ne, o politici koja nas deli, udaljava... Priča o Dobru i zlu, o Bogu i đavolu... priča o opsednutosti materijalnim... Vrlo hrabro ispovedanje glavne junakinje, ili autorke... svejedno je... Bitno je umetničko delo kao ispovedno delo, jer svako od nas ima potrebu da se ispovedi, pogotovo kada je teško.
Mogućnost pravog ispovedanja i priče tema je za sebe. Ali i o tome govori ovaj roman sastavljen od pripovedaka, gde svaka pripovetka ima poseban naslov, kao malo poglavlje koje otvara sva nova poglavlja.
Jednostavnim jezikom narator nas uvodi u mogući svet, objašnjavajući da je ovde sve i moguće i nemoguće, vidljivo i nevidljivo, desilo se ili se nije desilo... Ali tvrdi da su žitija svakoga od nas poznata i da se svakome od nas moglo ponešto od ovoga desiti.
Autor pokazuje izuzetan dar, talenat zapažanja, intelektualnu hrabrost, kritički duh, oštroumnost, smisao da anticipira prava i suštinska pitanja sve ono što je potrebno za pravog književnika koji se ne miri sa ideokratskim mišljenjem; autor opisuje punoću dimenzije pravoslavnog srpskog naroda, svu dubinu, širinu i lepotu pravoslavlja, istinski ambijent života u Pravoslavnoj Crkvi. Poziva sve nas da krenemo na put ka istini – da spoznamo Boga živeći u liturgijskim okvirima: jedino tako možemo govoriti o putu ka istini – da svecelosno sebe predamo našem Tvorcu. Autor je oslobođen suvišnih citatologija; koristi mali ali odabrani broj bisera počev od Svetog Pisma, Svetog Vladike Žičkog Nikolaja, Svetog Justina Ćelijskog i Blaženopočivšeg Patrijarha srpskog Pavla. Autor ne interpretira druge, ne zaklanja se iza autoriteta, prihvata rizik i hrabrost da jasno i uverljivo govori ono o čemu mnogi ćute.