Cena: |
Želi ovaj predmet: | 2 |
Stanje: | Polovan sa vidljivim znacima korišćenja |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta Post Express Lično preuzimanje |
Plaćanje: | PostNet (pre slanja) Pouzećem Lično |
Grad: |
Novi Sad, Novi Sad |
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1995
Jezik: Srpski
Autor: Strani
Владимир Набоков: ДРУГЕ ОБАЛЕ
Издавач: ГРАДАЦ, Чачак, 1995.год.
Меки повез, 177 страна, ћирилица.
Едиција АЛЕФ.
ИЗУЗЕТНО РЕТКО- ЈЕДИНИ ПРИМЕРАК У ПОНУДИ.
`Нико још није написао, и тешко да ће ико икада написати о Набоковљевом детињству боље него што је то урадио сам Набоков...у књизи која је изашла на руском језику у САД 1954.године под насловом ДРУГЕ ОБАЛЕ.
Та књига, међутим, представља не само аутобиографију срећног, проницљивог и размаженог господичића, колико коначан резултат читавог циклуса романа које је Набоков писао у берлинској емиграцији 20-30-тих година, а чија је тема повезана са `изгубљеним рајем`. Набоковљеве приче су такође под влашћу или у сенци те теме. Њен значај је, пак, због Набоковљевог дара, далеко надмашио оквире појединачног случаја и добио егзистенцијалну димензију.
Кључ за разумевање Набоковљеве прозе налази се у ДРУГИМ ОБАЛАМА, где, не више измишљени јунак, већ само аутобиографско `ја` пролази кроз читаву његову фабулу, демонстрирајући на тај начин нераскидиву повезаност између себе и `ја` Набоковљевих приповедача, а сам по себи тај пут као да поставља границе размножавања измишљених двојника.
Најраније детињство- то је максимално приближавање `другој` реалности, одговарајући излаз из система `земаљског времена`. И најраније и рано детињство као доба `чисте` перцепције света крију у себи `загонетно-болно блаженство` које се сачувало код Набокова као сећање током целог живота, `није ослабило ни за пола века, ако се и данас враћам тим осећањима. Она припадају хармонији мог најсавршенијег, најсрећнијег детињства- и, као резултат те хармоније, са чаробном лакоћом, сама од себе, без поетске дораде, слажу се у памћењу као непогрешиво успеле скице`.
Забележивши реч `хармонија`, ретку у Набоковљевом речнику, улазимо у прави Набоковљев рај, који му је дао могућност да болно доживи своје касније постојање као `изгнанство` у знатно ширем, и што је још важније, у дубљем смислу, него што је емиграција.
Изгнанство из раја представља само по себи моћну психичку трауму, чији доживљај и чини прафабулну основу рускојезичких Бабоковљевих романа`.
Виктор Јерофејев