Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

НИШРО "Дневник" - Нови Сад, 1982.

Kalendar je uređen način brojanja vremena i imenovanja određenih vremenskih perioda, uobičajeno dana. Kalendar je sistem organizovanja dana u društvene, religiozne, ekonomske ili administrativne svrhe. To se radi davanjem imena periodima vremena, tipično dana, nedelja, meseca i godina. Ovaj vremenski period se obično zove kalendarski datum. Kalendarski datum je oznaka jednog, određenog dana unutar kalendarskog sistema. Datumi su skoro uvek zasnovani na opaženom kretanju nebeskih tela i na njihovom ponavljanju.[3] Često se i komad papira ili kartona na kome je odštampan sistem datuma zove kalendar. Činjenica da broj dana u godini nije ceo broj je uzrok postojanja mnogih vrsta neusklađenih kalendara, a takođe i još uvek nerešenog problema idealnog kalendara. Postoji više predloga kalendarskih reformi.

Periodi u kalendaru (kao što su godine i meseci) su obično, mada ne neophodno, sinhronizovani sa ciklusom Sunca ili Meseca. Najzastupljeniji tip premodernog kalendara je bio lunisolarni kalendar, lunarni kalendar u kome je povremeno dodavan jedan interkalarni mesec da bi se održala sinhronizacija sa solarnom godinom tokom dužih vremenskih perioda.[4]

Tri principalna kalendara u najširoj upotrebi u današnje vreme su Gregorijanski, Jevrejski, i Islamski kalendari.[5] Sam termin kalendar potiče od calendae, termina za prvi dan meseca u Rimskom kalendaru, što je povezano sa glagolom calare „pozivati“, u smislu „pozivanja“ novog meseca kad se prvi put vidi.[6] Latinska reč calendarium ima značenje „knjigovođstvo, registracija“ (budući da su računi bili podmirivani, i dugovi prikupljani na kraju svakog kalendarskog meseca). Latinski termin je prihvaćen u starofrancuskom kao calendier i odatle u srednjoengleskom kao calender od 13. veka (pravopisni oblik calendar se javlja u rano modernom engleskom jeziku).

Занимљиво је да се у старословенском језику Месец звао ЛУНА, име које потиче од речи чије је значење "светлети". И реч "Месец" неки сматрају веома старом иако се на писаним документима јавља тек од 11. века.

Старословенски израз Мясаць потиче од речи "МАС", "МАСА" од којих нам и долазе данашње речи "мера" или "мерити", што недвосмислено доводи до закључка да је и код старих Словена Месец био мера за време.

...

И код старих Словена месеци су почињали појавом Новог Месеца о чему сведоче и многе празноверице и обичаји у народу везани за појаву уског Месечевог српа на небу. На пример, сматра се да у тренутку када се на небу угледа Нови Месец треба пожелети и оно ће нам се испунити; други пак верују ако у том тренутку у џепу имају новац да ће цео месец имати довољно пара; у неким крајевима се сматра да за време Новог Месеца не треба прати рубље јер ће се брзо подерати; други сматрају, да не треба резати воћке и виноград итд.





Словенско порекло имена даha

Наши називи за дане, и уопште словенски називи за дане, имају логични смисао и неку везу са религиозним обичајима, јер словенски називи потичу из времена када су словенска племена примала хришћанство. Занимљиво је да су се данашњи називи за дане прво јавили код Јужних Словена, у тадашњој Византији, да би се временом, преко Бугарске, Словачке и Чешке, проширили и међу осталим словенским народима.

Почетком наше ере, стварањем нове религије, хришћанства, Црква уводи стари јеврејски празник суботу као седмични дан одмора. Међутим, у 2. веку римски император Хадријан /Публије Елије Хадријан 76-136. год. н.е. за Императора проглашен 117. године н.е. после смрти Цара Трајана/ као велики заштитник римских традиција био је велики противник хришћанства, па законом забрањује суботу као хришћански дан одмора, а за дан одмора уводи недељу - дан Сунца...