pregleda

ISIDORA SEKULIĆ sabrana dela 1-10 ODLICAN


Cena:
5.700 din (Predmet je prodat)
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
Pouzećem
Lično
Grad: Beograd-Čukarica,
Beograd-Čukarica
Prodavac

ZeljkoW (331)

99,7% pozitivnih ocena

Pozitivne: 481

Moj Dućan Moj Dućan

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

ISBN: Ostalo
Godina izdanja: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Izdanje povodom stogodisnjice rodjenja
Isidore Sekulić 1877-1977
Izdavač : Vuk Karadžić
Povez : tvrd, zlatotisk, ćirilica,


1. SAPUTNICI, PISMA IZ NORVEŠKE
2. KRONIKA PALANAČKOG GROBLJA
3. ZAPISI, ZAPISI O MOME NARODU
4. IZ DOMACIH KNJIŽEVNOSTI 1
5. IZ DOMACIH KNJIŽEVNOSTI 2
6. NJEGOŠU KNJIGA DUBOKE ODANOSTI
7. IZ STRANIH KNJIŽEVNOSTI 1
8. IZ STRANIH KNJIŽEVNOSTI 2
9. ANALITIČKI TRENUCI I TEME
10. GOVOR I JEZIK


Isidora Sekulić (Mošorin, 16. februar 1877 — Beograd, 5. april 1958) je bila srpska književnica, akademik i prva žena član Srpske akademije nauka i umetnosti.


Rođena je 16. februara 1877. godine u podnožju Titelskog brega, u bačkom selu Mošorinu kod Titela. Roditelji su joj bili Danilo i Ljubica, a braća Predrag i Dimitrije.[1] Detinjstvo je provela u Zemunu, Rumi i Novom Sadu. Školovala se u Novom Sadu (Viša devojačka škola), Somboru (Srpska preparandija) i Budimpešti (Pedagogijum). Radila je kao nastavnica u Pančevu u Srpskoj višoj devojačkoj školi od 1897. do 1909. godine.[2] Posle toga radila je u Šapcu (1909-1912)[3] i Beogradu. Doktorirala je 1922. godine i bila je prvi predsednik Udruženja pisaca Srbije.[4]

Stvaralaštvo
Do kraja, i bez ostatka, posvećena lepoti smislene reči, književnica Isidora Sekulić je za života stekla uvaženje kao najobrazovanija i najumnija Srpkinja svoga vremena. Znalac više jezika, i poznavalac više kultura i područja umetničkog izražavanja, Isidora Sekulić je kao pisac, prevodilac i tumač književnih dela ponirala u samu suštinu srpskog narodnog govora i njegovog umetničkog izraza, smatrajući govor i jezik kulturnom smotrom naroda. Pisala je o Branku Radičeviću, Đuri Jakšiću, Lazi Kostiću, Petru Kočiću, Milanu Rakiću, Veljku Petroviću, Ivi Andriću, Momčilu Nastasijeviću i drugima.

Penzionisana je 1931. godine. Izabrana je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 16. februara 1939, a za redovnog člana Srpske akademije nauka 14. novembra 1950, kao prva žena akademik. Umrla je 5. aprila 1958. godine u Beogradu. Na Topčideru joj je podignut spomenik 2015. godine.[5]

Duboko promišljen i umetnički istančan njen književni, prevodilački i kritički izraz je praznik naše pisane reči.

Rekla je

Isidora Sekulić na bilbordu kod otvorenog tržnog centra, Novi Beograd juli 2010.
Ta larma što je dignuta oko mene mnogo me je potresla. Molila sam neke poznanike, mlade ljude, da gde god vide nešto o meni napisano, priguše. Ali eto šta su uradili. Zvali su me na neko veče o meni, ali ja sam odbila, rekla sam da sam bolesna. Svi su hteli da me skinu sa dnevnog reda. Kažu: ima 80 godina, skoro će umreti, daj da napišemo nešto i da je ostavimo. To strašno vređa. Volim tišinu, zato me je ta buka oko mene mnogo potresla. Ako nešto vredim, neka kažu posle moje smrti, a ni dva dana pred smrt ne želim da me hvale. Nisam bila srećna. S tim sam se pomirila. Postoji vasionska sreća koja opredeljuje ljude. Ako niste voljeni, uzalud ćete vi nastojati da vas vole.[6]

Dela

Spomenik Isidori Sekulić ispred Pedagoškog fakulteta u Somboru
U pola veka književnog rada u više oblika umetničkog iskazivanja i rasuđivanja - objavila je mnoštvo knjiga narativne proze, kritičkih knjiga i članaka. Navodimo samo neka od važnijih dela:

Saputnici (1913) — pripovedna vrsta intimnog dnevnika
Pisma iz Norveške (1914) — putopis
Iz prošlosti (1919)
Đakon Bogorodičine crkve (1919) — roman
Kronika palanačkog groblja (1940) — pripovetke
Zapisi (1941)
Analitički trenuci i teme, knj. 1-3 (1941) — eseji
Zapisi o mome narodu (1948)
Njegošu knjiga duboke odanosti (1951)
Govor i jezik, kulturna smotra naroda (1956).

saljem posle uplate na račun
Br. Racuna-200 25193318 43
Postanska stedionica
Kontarktirati me po uplati(poslati sliku uplatnice na viber)
Uplatiti cenu knjige plus tiskovina 120 din

Predmet: 63225841
Izdanje povodom stogodisnjice rodjenja
Isidore Sekulić 1877-1977
Izdavač : Vuk Karadžić
Povez : tvrd, zlatotisk, ćirilica,


1. SAPUTNICI, PISMA IZ NORVEŠKE
2. KRONIKA PALANAČKOG GROBLJA
3. ZAPISI, ZAPISI O MOME NARODU
4. IZ DOMACIH KNJIŽEVNOSTI 1
5. IZ DOMACIH KNJIŽEVNOSTI 2
6. NJEGOŠU KNJIGA DUBOKE ODANOSTI
7. IZ STRANIH KNJIŽEVNOSTI 1
8. IZ STRANIH KNJIŽEVNOSTI 2
9. ANALITIČKI TRENUCI I TEME
10. GOVOR I JEZIK


Isidora Sekulić (Mošorin, 16. februar 1877 — Beograd, 5. april 1958) je bila srpska književnica, akademik i prva žena član Srpske akademije nauka i umetnosti.


Rođena je 16. februara 1877. godine u podnožju Titelskog brega, u bačkom selu Mošorinu kod Titela. Roditelji su joj bili Danilo i Ljubica, a braća Predrag i Dimitrije.[1] Detinjstvo je provela u Zemunu, Rumi i Novom Sadu. Školovala se u Novom Sadu (Viša devojačka škola), Somboru (Srpska preparandija) i Budimpešti (Pedagogijum). Radila je kao nastavnica u Pančevu u Srpskoj višoj devojačkoj školi od 1897. do 1909. godine.[2] Posle toga radila je u Šapcu (1909-1912)[3] i Beogradu. Doktorirala je 1922. godine i bila je prvi predsednik Udruženja pisaca Srbije.[4]

Stvaralaštvo
Do kraja, i bez ostatka, posvećena lepoti smislene reči, književnica Isidora Sekulić je za života stekla uvaženje kao najobrazovanija i najumnija Srpkinja svoga vremena. Znalac više jezika, i poznavalac više kultura i područja umetničkog izražavanja, Isidora Sekulić je kao pisac, prevodilac i tumač književnih dela ponirala u samu suštinu srpskog narodnog govora i njegovog umetničkog izraza, smatrajući govor i jezik kulturnom smotrom naroda. Pisala je o Branku Radičeviću, Đuri Jakšiću, Lazi Kostiću, Petru Kočiću, Milanu Rakiću, Veljku Petroviću, Ivi Andriću, Momčilu Nastasijeviću i drugima.

Penzionisana je 1931. godine. Izabrana je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 16. februara 1939, a za redovnog člana Srpske akademije nauka 14. novembra 1950, kao prva žena akademik. Umrla je 5. aprila 1958. godine u Beogradu. Na Topčideru joj je podignut spomenik 2015. godine.[5]

Duboko promišljen i umetnički istančan njen književni, prevodilački i kritički izraz je praznik naše pisane reči.

Rekla je

Isidora Sekulić na bilbordu kod otvorenog tržnog centra, Novi Beograd juli 2010.
Ta larma što je dignuta oko mene mnogo me je potresla. Molila sam neke poznanike, mlade ljude, da gde god vide nešto o meni napisano, priguše. Ali eto šta su uradili. Zvali su me na neko veče o meni, ali ja sam odbila, rekla sam da sam bolesna. Svi su hteli da me skinu sa dnevnog reda. Kažu: ima 80 godina, skoro će umreti, daj da napišemo nešto i da je ostavimo. To strašno vređa. Volim tišinu, zato me je ta buka oko mene mnogo potresla. Ako nešto vredim, neka kažu posle moje smrti, a ni dva dana pred smrt ne želim da me hvale. Nisam bila srećna. S tim sam se pomirila. Postoji vasionska sreća koja opredeljuje ljude. Ako niste voljeni, uzalud ćete vi nastojati da vas vole.[6]

Dela

Spomenik Isidori Sekulić ispred Pedagoškog fakulteta u Somboru
U pola veka književnog rada u više oblika umetničkog iskazivanja i rasuđivanja - objavila je mnoštvo knjiga narativne proze, kritičkih knjiga i članaka. Navodimo samo neka od važnijih dela:

Saputnici (1913) — pripovedna vrsta intimnog dnevnika
Pisma iz Norveške (1914) — putopis
Iz prošlosti (1919)
Đakon Bogorodičine crkve (1919) — roman
Kronika palanačkog groblja (1940) — pripovetke
Zapisi (1941)
Analitički trenuci i teme, knj. 1-3 (1941) — eseji
Zapisi o mome narodu (1948)
Njegošu knjiga duboke odanosti (1951)
Govor i jezik, kulturna smotra naroda (1956).
63225841 ISIDORA SEKULIĆ sabrana dela 1-10 ODLICAN

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.