ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1964
Autor: Domaći
Vrsta: Eseji i kritike
Jezik: Srpski

Omot minimalno iskrzan, unutra veoma dobro očuvano, bez pisanja, podvlačenja, pečata, mirisa vlage...

Autor - osoba Sekulić, Isidora, 1877-1958 = Sekulić, Isidora, 1877-1958
Naslov Iz domaćih književnosti. [Knj.] 2 / Isidora Sekulić ; [za štampu priredio Mladen Leskovac]
Vrsta građe esej
URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Jezik srpski
Godina 1964
Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska, 1964 (Subotica : Minerva)
Fizički opis 432 str. ; 20 cm
Drugi autori - osoba Leskovac, Mladen, 1904-1990 = Leskovac, Mladen, 1904-1990
Zbirka Sabrana dela Isidore Sekulić / [Matica srpska] ; ǂknj. ǂ5
ISBN (Karton s omotom)
Napomene `Radove sam svrstao po hronološkom redu njihova nastajanja.` --> Urednikova beleška
Napomene: str. 421-428.
Predmetne odrednice Kočić, Petar, 1877-1916
Bonifačić, Antun, 1901-
Mušicki, Lukijan, 1777-1837
Rakić, Milan, 1876-1938
Karadžić, Vuk Stefanović, 1787-1864
Đurović, Dušan, 1901-
Grol, Milan, 1876-1952
Janković, Milica, 1881-1939
Janjušević, Milan, 1893-1961
Vidaković, Aleksandar, 1896-1940
Radonić, Vida J., -
Radica, Bogdan, 1904-1993
Pandurović, Sima, 1883-1960
Bartulović, Niko, 1890-1943
Gundulić, Ivan, 1589-1638
Matić, Dušan, 1898-1980
Vučo, Aleksandar, 1897-1985
Marulić, Marko, 1450-1524
Milićević, Živko, 1896-1975
Nedić, Martin, 1810-1895
Kostić, Laza, 1841-1910
Petrović Njegoš, Petar II, 1813-1851
Petrović, Svetislav, 1883-1945
Dedijer, Vladimir, 1914-1991
Jakšić, Mileta, 1869-1935
Marković, Svetozar, 1846-1875
Radičević, Branko, 1824-1853
Prodanović, Jaša, 1867-1948
Belić, Aleksandar, 1876-1960
Nikolić, Jovan, 1913-
Mišić, Zoran, 1921-1976
Kostić-Selem, Milica, 1901-1983
Stanković, Borisav, 1876-1927
Vukasović, Milan, 1882-1970
Ljubiša, Stjepan Mitrov, 1824-1878
Nenadović, Ljubomir, 1826-1895
Srpska književnost
Hrvatska književnost

Isidora Sekulić (Mošorin, 16. februar 1877 – Beograd, 5. april 1958) je bila srpska književnica, akademik i prva žena član Srpske akademije nauka i umetnosti.
Rođena je 16. februara 1877. godine u podnožju Titelskog brega, u bačkom selu Mošorinu kod Titela. Roditelji su joj bili Danilo i Ljubica, a braća Predrag i Dimitrije. Detinjstvo je provela u Zemunu, Rumi i Novom Sadu. Školovala se u Novom Sadu (Viša devojačka škola), Somboru (Srpska preparandija) i Budimpešti (Pedagogijum). Radila je kao nastavnica u Pančevu u Srpskoj višoj devojačkoj školi od 1897. do 1909. godine. Posle toga radila je u Šapcu (1909–1912) i Beogradu. Doktorirala je 1922. godine i bila je prvi predsednik Udruženja pisaca Srbije.

Stvaralaštvo
Do kraja, i bez ostatka, posvećena lepoti smislene reči, književnica Isidora Sekulić je za života stekla uvaženje kao najobrazovanija i najumnija Srpkinja svoga vremena. Znalac više jezika, i poznavalac više kultura i područja umetničkog izražavanja, Isidora Sekulić je kao pisac, prevodilac i tumač književnih dela ponirala u samu suštinu srpskog narodnog govora i njegovog umetničkog izraza, smatrajući govor i jezik kulturnom smotrom naroda. Pisala je o Branku Radičeviću, Đuri Jakšiću, Lazi Kostiću, Petru Kočiću, Milanu Rakiću, Veljku Petroviću, Ivi Andriću, Momčilu Nastasijeviću i drugima.
Penzionisana je 1931. godine. Izabrana je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 16. februara 1939, a za redovnog člana Srpske akademije nauka 14. novembra 1950, kao prva žena akademik. Umrla je 5. aprila 1958. godine u Beogradu. Na Topčideru joj je podignut spomenik 2015. godine.
Duboko promišljen i umetnički istančan njen književni, prevodilački i kritički izraz je praznik naše pisane reči.
Rekla je
Ta larma što je dignuta oko mene mnogo me je potresla. Molila sam neke poznanike, mlade ljude, da gde god vide nešto o meni napisano, priguše. Ali eto šta su uradili. Zvali su me na neko veče o meni, ali ja sam odbila, rekla sam da sam bolesna. Svi su hteli da me skinu sa dnevnog reda. Kažu: ima 80 godina, skoro će umreti, daj da napišemo nešto i da je ostavimo. To strašno vređa. Volim tišinu, zato me je ta buka oko mene mnogo potresla. Ako nešto vredim, neka kažu posle moje smrti, a ni dva dana pred smrt ne želim da me hvale. Nisam bila srećna. S tim sam se pomirila. Postoji vasionska sreća koja opredeljuje ljude. Ako niste voljeni, uzalud ćete vi nastojati da vas vole.
Dela
U pola veka književnog rada u više oblika umetničkog iskazivanja i rasuđivanja - objavila je mnoštvo knjiga narativne proze, kritičkih knjiga i članaka. Navodimo samo neka od važnijih dela:
Saputnici (1913) – pripovedna vrsta intimnog dnevnika
Pisma iz Norveške (1914) – putopis
Iz prošlosti (1919)
Đakon Bogorodičine crkve (1919) – roman
Kronika palanačkog groblja (1940) — pripovetke
Zapisi (1941)
Analitički trenuci i teme, knj. 1–3 (1941) – eseji
Zapisi o mome narodu (1948)
Njegošu knjiga duboke odanosti (1951)
Govor i jezik, kulturna smotra naroda (1956).
MG65 (N)