Godina : 1971 - 1980.
Očuvanost: Loše
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Detaljno stanje: Žigosano

PISMO, KOVERAT, CHESS , COVER
stanje LOSE

U Rejkjaviku 1972. godine odigran je meč za titulu šahovskog prvaka Sveta između Roberta “Bobija” Fišera i Borisa Spaskog. Zbog svega što je pratilo ovaj susret, nazvan je “Meč Veka”. U pripremama meča za titulu sa tadašnjim svetskim prvakom Borisom Spaskim, Fišer je stalno postavljao nove zahteve i meč je bio blizu otkazivanja. Krize su se nastavile i kada je meč počeo. U svetu je vladalo ogromno interesovanje za meč koji je kod mnogih doživljavan i kao obračun usamljenog američkog genija sa moćnim sovjetskim timom i to u sportu u kome su do tada dominirali Sovjeti. Čak je i tadašnji američki ministar spoljnih poslova Henri Kisindžer telefonom razgovarao sa Fišerom,nagovarajući ga da igra.

U Rejkjaviku 1972. godine odigran je šahovski meč veka između Roberta Fišera i Borisa Spaskog.Nagradni fond meča je bio za tadašnje šahovske prilke nezamislivih 250.000 dolara. U prvoj partiji, u potpuno izjednačenoj završnici, Fišer je napravio neshvatljivu grešku i izgubio.

Nakon toga Fišer je najavio da neće da igra dalje ako se iz sale ne uklone televizijske kamere kompanije “Čester Foks”, koja je imala pravo snimanja svih partija za predviđeni film o meču. Tvrdio je da mu smeta njihovo zujanje, iako je ranije potpisao ugovor o snimanju i izborio se da Spaski i on dobiju po 30% prihoda od prava na snimanje. Fišer nije došao na drugu partiju i izgubio je tu partiju. Nakon toga kamere su ipak uklonjene i meč je nastavljen. Od treće do desete partije “Bobi” Fišer je pokazao superiornost, dobio je pet partija, a tri su završene remijem. Spaski je dobio 11. partiju a Fišer 13. partiju, onda je usledilo sedam uzastopnih remija, a zatim “Bobi” dobija 21. partiju i time i meč sa 12,5 – 8,5.

Fišer je konačno ostvario cilj kom je podredio život. Dokazao je svima da je najbolji šahista na svetu, a sam je tvrdio da je bio najbolji već deset godina. Postigao je i veliku svetsku popularost, a u Americi je postao nacionalni heroj, u to vreme hladnog rata nosio je titulu “pobednik nad komunizmom”. Meč između Roberta “Bobija” Fišera i Borisa Spaskog ostaće upamćen kao šahovski meč koji je izazvao najveću pažnju u istoriji magične igre na 64 polja.

------------------------------

Robert Džejms „Bobi“ Fišer (engl. Robert James „Bobby“ Fischer; Čikago, 9. mart 1943 — Rejkjavik, 17. januar 2008) bio je američki šahista, velemajstor i bivši svetski šampion u šahu, koji je 1. septembra, 1972. godine postao prvi američki šahista koji je osvojio svetski šampionat u organizaciji Svetske šahovske federacije. Godine 1975. zvanično je izgubio titulu kada je Svetska šahovska federacija odbila njegove uslove za odbranu titule. Gari Kasparov je napisao da je od svih svetskih šampiona u šahu, jaz između Fišera i njegovih savremenika bio najveći u istoriji šaha .

Fišerova pobeda nad sovjetskim šampionom Borisom Spaskim za svetsku titulu u „meču stoleća“ posmatrana je kao simbolična pobeda zapada koja je podstakla međunarodnu popularnost šaha. Njegov protivnik je portretisan, posebno u Sjedinjenim Državama, kao proizvod bezličnog, mehaničkog i represivnog sistema državne kontrole, dok je Fišer bio usamljeni genije koji je pobedio sovjetsku dominaciju. Kao nacionalnom heroju, Amerikanci su bili spremni da mu oproste neobično ponašanje i poglede, i u popularnoj kulturi on je postao simbol genija čija briljantnost je bila tako velika da ga je na kraju uništila.

Fišer nije branio svoju titulu 1975. godine jer nije mogao da postigne dogovor s međunarodnom šahovskom federacijom FIDE oko uslova meča. Tada je postao još povučeniji i nije igrao takmičarske mečeve sve do 1992. godine, kada je pobedio u ponovnom meču protiv Spaskog. Takmičenje je održano u Jugoslaviji, koja je tada bila pod strogim embargom Ujedinjenih nacija. Ovo je dovelo do konflikta sa vladom Sjedinjenih Država, zbog čega se nikada nije vratio u svoju rodnu zemlju.

Nakon toga je živeo u Mađarskoj, Nemačkoj, na Filipinima i u Japanu. Tokom ovog perioda davao je sve žešće antiameričke i antisemitske izjave, uprkos svom jevrejskom poreklu. U periodu između 2004. i 2005. godine nakon što je njegov američki pasoš povučen, japanske vlasti su ga držale devet meseci pod pretnjom izručenja. Nakon što mu je Island zagarantovao državljanstvo, japanske vlasti su ga pustile u tu zemlju, gde je živeo sve do svoje smrti 2008. godine.

------------------------------

Boris Vasiljevič Spaski (30. januar 1937), ruski velemajstor, rođen je u Lenjingradu. Svetski šahovski prvak od 1969. Završio filološki fakultet, studije žurnalistike. Majstor postao 1952, internacionalni majstor 1953, a velemajstor 1955. godine. Uz Smislova, jedini igrač koji je dva puta uzastopno pobedio u mečevima turnira kandidata:

1966.: Keres 6:4, Geler 5½:2½, Talj 7:4. Te godine gubi meč za prvaka sveta od Petrosjana 11½:12½;
1968.: Geler 5½:2½, Larsen 5½:2½, Korčnoj 6½:3½.
1969. godine pobeđuje Petrosjana 12½:10½ i postaje deseti po redu prvak sveta u šahu. Titulu najboljeg izgubio je u meču sa američkim velemajstorom Bobijem Fišerom, koji ga je u čuvenom meču u Rejkjaviku 1972. pobedio rezultatom 12½:8½.