Nijedan filozof se do sada nije pozabavio kontroverzama entropije, iako je ovaj
filozofski najvažniji aspekt prirode svemira termodinamika opisala i objasnila još
pre sto pedeset godina! Duhovnu situaciju našeg vremena i dalje odlikuje odsustvo
svesti o nestajanju sveta.
Zbog ontoloških konsekvencija termodinamičkih načela, fenomen entropije zaslužuje
da ovde bude uveden ne samo kao filozofski pojam već i kao nova filozofska kategorija!

Suočavanje sa saznanjem o neumitnoj sudbini vaseljene, ključ je suočavanja sa samim sobom
i sa celokupnim postojanjem. Potcenjivanjem te činjenice, potpomažu se entropijski
tokovi. Pošto sâm protok vremena dezorganizuje, onaj ko ne sabira – zapravo rasipa.
Jedini način da se preusmeri prirodni put stvari (kakav predviđa termodinamika) jeste
da se, pored uspostavljanja koherentnog jedinstva neorganskog i organskog, trasira i veza
sa natprirodnim (pri tom, natprirodno ne treba razumeti kao nešto volšebno,
misteriozno, ezoterično u tradicionalnom smislu reči, već kao sastavni deo
epistemološki proširenog i produbljenog, rafiniranog, neizmerno raznolikog velikog
lanca bića).

Ako je čovek biće od kosmičkog integriteta, istraživanjem entropije prirode i prirode
entropije, približiće se razumevanju porekla i smisla postojanja; ako nije – onda ni u
saznajnom ni u egzistencijalnom smislu nema čemu da se nada.