ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1969
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Роберт Музил: ТРИ ЖЕНЕ
Издавач: РАД, Београд, 1969.год.
Меки повез, 82 стране, латиница.
Сасвим солидно очувано.
`Tri žene (1924) tri novele koje je Muzil objavio predstavljaju neobičnu celinu. Iako svaka novela nosi ime jedne žene (Griđa, Portugalka, Tonka ) u središtu priče je neki muškarac, zapravo novele govore o tri muškarca. Saznajemo predistoriju tih muškaraca, u Gridi taj muškarac je seljak, Portugalka je strankinja, Tonka nema poreklo. Bez obzira što one ostaju u senci muškaraca, one su ipak težište pripovedanja, u susretu s njima životi muškaraca se menjaju. Zajednički motiv sve tri novele je neverstvo. Neverstvo, kao motiv, u ovim novelama odvodi čitaoca u sferu iracionalnog, između stvarnog i mističnog, sa puno analogija ljudskog bića sa životinjskim bićem, smrti sa simbolom, pitanja sa ćutanjem. Iracionalni svet kako ga je doživljavao Muzil za koga je realnost samo okvir iz koga je moguće njegovo, uvek nedovoljno ubedljivo, samo približno racionalno poimanje i imenovanje. To Muzil postiže intelektualnom ironijom.`
`Robert Muzil rođen je 6. novembra 1880. godine u Austriji. Budući da je za njega bila predviđena oficirska karijera, pohađao je vojne obrazovne ustanove, da bi 1901. godine završio studije mašinstva. Svoj prvi roman, Pometnja pitomca Terlesa, počeo je da piše je 1902. godine, a objavio ga je 1906, u isto vreme kada je stekao i diplomu filozofije radom iz oblasti teorije saznanja koji mu je utirla put ka akademskoj karijeri. Međutim, Muzil se opredelio da radi kao slobodan pisac, i radio je kao bibliotekar, dopisnik i urednik vojnih novina tokom Prvog svetskog rata u kome je učestvovao kao rezervni oficir.
Nakon Prvog svetskog rata, Muzil se posvetio literarnoj karijeri, a 1923. dobio je prvu u nizu literarnih nagrada - Klajstovu nagradu za književnost. U periodu od 1925. do 1942. godine posvetio se pisanju svog glavnog dela Čovek bez osobina, čija su se prva dva dela pojavila 1930. godine.. U ovom romanu on opisuje Austrougarsku kraljevinu uoči izbijanja rata i ona postaje simbol krize savremenog društva. Iako je dobio pozitivne kritike, nije uspeo da zaradi mnogo od dela. Tada se seli u Berlin.
Nakon što su nacionalsocijalisti u maju 1933. godine preuzeli vlast, Muzilu postaje jasno da je u Nemačkoj ugrožen život njegove supruge koja je bila Jevrejka, i od tog trenutka počinju njihove selidbe - najpre u Beč, a onda preko Italije u Švajcarsku, u Cirih, i potom u Ženevu. U to vreme, u Nemačkom Rajhu su njegove knjige bile zabranjene.
Do kraja života bio je posvećen radu na svom romanu Čovek bez osobina koji nije uspeo da završi sve do svoje smrti 1942. godine. Njegova supruga je objavlila 1952. godine poslednji deo ovog nedovršenog romana.`