ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1965
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Лоренс Дарел: АЛЕКСАНДРИЈСКИ КВАРТЕТ 1 (Јустина-Балтазар)
Издавач: ПРОСВЕТА, Београд, 1965.год.
Тврди повез, заштитни омот, 707 страна, ћирилица
Очувано као на фотографијама (заштитни омот оштећен, сама књига врло пристојно очувана)
Лоренс Џорџ Дарел (енгл. Lawrence George Durrell; Џаландар, 27. фебруар 1912 — Сомијер, 7. новембар 1990) био је британски књижевник ирског порекла. Већи део живота је провео ван своје домовине. Стваралац је широког интереса, искуства и културе. Писао је драме, поезију, путописе, есеје и посебно романе, са којима је стекао славу. Чувен је по романескној театрологији „Александријски квартет”.
Детињство је провео у родној Индији, где је рођен у породици британских колонизатора. Када је напунио 12 година, заједно са братом Леслијем, послат је у Енглеску, где су похађали прво школу Св. Олафа и Св. Спаситеља у Саутварку, а потом школу Св. Едмунда у Кентерберију. Наследивши омањи иметак након очеве смрти, Дарел је напустио школу и преселио се у Блумсбери са намером да постане писац. У марту 1935. преселио се на острво Крф заједно са својом првом женом, мајком и млађом браћом и сестром. На Крфу се сусрео са медитеранском културом, која ће извршити пресудан утицај на његово стваралаштво. Радио је на нижим позицијама дипломатске службе у британским амбасадама у Египту, Родосу, Аргентини, Југославији и Кипру. Од 1966. до своје смрти живео је у селу Сомијер на југу Француске. Његов млађи брат је био природњак Џералд Дарел.
На књижевном пољу дебитовао је збирком песама „Чудни фрагменти” 1931., али је признање стекао пишући романе. Писао је под снажним утицајем Д. Х. Лоренса, Т. С. Елиота и Хенрија Милера. Најпознатији је по тетралогији Александријски квартет, која се састоји из романа „Јустина”, „Балтазар”, „Маунтолив” и „Клеа”. Ова сензуална и поетска студија о љубави написана је истанчаним и богатим језичким изразом и техником мењања перспективе. Тетралогија је постала интернационални бестселер и омогућила је Дарелу економску независнот. Ипак, његова каснија дела, укључујући и сличном техником написано петокњижје „Авињонски квинтет”, остали су у сенци његовог најпознатијег остварења. Био је осам пута номинован за Нобелову награду, али је никада није освојио.