ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1977
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Драгослав Андрић: ЗЕЗАЛИЦЕ или Песме здесна налево
Издање аутора, Београд, 1977.год.
Меки повез, 254 стране, илустровано, ћирилица.
Очувано као на фотографијама.
`Драгослав Андрић (Чачак, 10. новембар 1923 — Београд, 27. мај 2005) је био српски писац, драматург, лексикограф, публициста и шахиста, састављач антологија и преводилац уметничке литературе на српски са француског, енглеског, немачког, холандског, руског и других језика. Превео је преко 130 књига поезије, прозе и драме.
Биографија
Драгослав Андрић је рођен 1923. године у Чачку, од оца Јелисија, оксфордског ђака и мајке Зорке, учитељице. Након завршене Прве београдске мушке гимназије, школовао се на позоришном одсеку Музичке академије у Београду и у драмском студију Народног позоришта Србије. Завршио је енглеску филологију на Филозофском факултету.
Будући књижевник је матурирао у Првој београдској мушкој гимназији 1942, а потом дипломирао на Одсеку за енглески језик и књижевност Филозофског факултета у Београду. Истовремено студира и драматургију, па прву деценију свог рада ради управо као драматург у Београдском драмском позоришту, тада Савременом позоришту.
Постао је познат у 1970-им и 1980.им годинама по свом `Речнику жаргона“, хумористичкој збирки „Сваштара, уџбеник нонсенса“, антологији рок-поезије „Стерео стихови“ и неколико збирки и антологија светске поезије, између осталих и „Штихови“ Огдена Неша, Андрићевог омиљеног песника. Између 2003. и 2004. издаје антологију светске поезије у шест томова, „Америчка поезија данас“, „У име земље“ (канадска поезија), „Отисак срца у прашини“ (поезија америчких црнаца), „Ко, је л` ја?` (енглеска и америчка хумористичка поезија), „Свет у капи росе“ (класична кинеска поезија), „Не пали још светиљку“ (стара јапанска поезија).
У часопису „Време“ Андрић каже да преводиоци често знају свој језик боље од писаца, од којих се очекује да га усавршавају.
У току 2005. завршава „Сваштара - виши курс“ и „Речник жаргона“ (друго издање) са око 20 хиљада речи и израза (два пута више од првог издања), али није дочекао његово објављивање.
Андрић је 10 година радио и као драматург у позоришту. Глумица Радмила Андрић му је била супруга.
Почетком 1990-их, као гостујући професор Универзитета у Чикагу, води курс о креативном превођењу литературе.
Осим књижевности, Андрић се занимао и шахом, са којим је дошао у додир са 11 година. У периоду 1948 — 1981. се активно такмичио, имао је титулу мајстора и био је државни репрезентативац.
Члан Удружења књижевних преводилаца Србије, Удружења књижевника Србије и Српског ПЕН центра. Андрић је добитник награде `Милош Ђурић` за најбољи превод 1969. године и награде за животно дело Удружења преводилаца. Добитник је Вукове награде, највишег републичког признања за рад у просвети, науци и уметности.`