pregleda

Dnevnik Koste Milovanovića Pećanca 1916-1918


Cena:
2.490 din
Želi ovaj predmet: 8
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
Pouzećem
Lično
Grad: Novi Sad,
Novi Sad
Prodavac

Askeza (2321)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 3984

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

ISBN: Ostalo
Godina izdanja: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

U dobrom stanju!

Redje u ponudi!

Dnevnik Koste Milovanovića Pećanca 1916-1918 - Božica Mladenović

Dnevnik Koste Milovanovića Pećanca 1916-1918
Istorijski institut SANU, 1998.
198 str.
Čim je došao u Toplicu i saznao za dolazak Koste Pećanca, Vojinović je tražio susret sa njim. Do njega je došlo 8. novembra 1916. u selu Spancu. Ovom sastanku su prisustvovala i braća Milinko i Toško Vlahović. Tada je dogovoreno da se četnički odredi objedine i stave pod Pećančevu komandu. Na sastanku je osnovano novo telo, Centralni komitet, a njegov šef postao je Kosta Pećanac. Komitet je, uz saglasnost oko 300 četovođa, potvrđen na sastanku u Obiliću kod Leskovca, 21. i 22. februara 1917. godine. Na sastanku u Spancu dogovoreni su i rejoni delovanja: Vojinović – Kopaonik, Jastrebac i leva obala Toplice, Pećanac – Kosanica i desna obala Toplice, braća Vlahović i pop Mita – Pusta reka i Jablanica (Jablanički komitski odred). Kosta Vojinović i Jovan Radović su napisali proglas koji su potpisali Vojinović i Pećanac. Vojinovićev stav nakon sastanka bio je da se u veće okršaje sa okupatorom ne ulazi i da se poštuje opredeljenje za gerilsku borbu, da bi se glavni udar izveo nakon proboja Solunskog fronta. No kako je vreme prolazilo, Kosta Vojinović je sve više odustajao od prvobitne namere. Od sredine decembra 1917. godine ulazio je sve češće u okršaje sa okupacionim snagama, zbog čega ga je Pećanac kritikovao, pribegavajući i lažnim optužbama. Sve je to uticalo da se sukob između dvojice vođa pooštri. Kasnije će doći i do nesporazuma u vezi sa podizanjem ustanka. Sukobi su išli dotle da je Vojinović često osporavao Pećančevu legitimnost.

Ustanak
Glavni članak: Toplički ustanak
Odluka o podizanju ustanka doneta je na sastanku u Obiliću kod Bojnika, kada je Vojinović dobio titulu vojvode. Pećanac je, kao šef Centralnog komiteta, bio ovlašćen da proglasi početak ustanka. No, to će učiniti Vojinović, 28. februara 1917. godine u Kuršumliji. Kada su ustanici započeli borbu za oslobođenje Prokuplja, Vojinović i Pećanac su stigli zajedno, a kada je varoš oslobođena, na sastanku Pećanac je još jednom zamerio Vojinoviću što je preuranio sa ustankom. Vojinović se tome, kao i drugim Pećančevim predlozima, oštro suprotstavio. Čak je potegao i revolver, nazivajući Pećančeve postupke kukavičkim, naglašavajući da narodnu volju niko ne može da ospori. Posle ovog sukoba, Pećanac se povukao i svu vlast prepustio Vojinoviću. Vojinović je premestio u Prokuplje svoj štab i počeo da radi na organizaciji vlasti i života u gradu. Za komandanta grada postavio je Marka Pavlovića, formirao je sud i napisao zakone po kojima će se suditi. Za razliku od inertnog Pećanca, Vojinović je pokrenuo niz akcija u Prokuplju. U crkvi Svetog Prokopija priredio je svečanu veliku službu, a da bi podigao moral stanovništva, organizovao zabavu u kafani Jug Bogdan. Kosta Vojinović, iako nije bio školovao za vojnički poziv, bio je snalažljiv u datoj situaciji, na čemu su mu mogli pozavideti mnogi ratni stratezi i vojskovođe.

Kao dobar oficir i vođa ustanka, mnogo je polagao na disciplinu, ali je svoje ratne drugove voleo i poštovao. U sukobe sa okupatorima uvek je išao prvi. Zbog toga, ali i zbog ostalih ljudskih vrlina, ustanici i narod su ga cenili i voleli. Veliku pažnju posvećivao je obaveštajnom radu, što mu je omogućilo da se u mnogim situacijama suprotstavi nadmoćnom neprijatelju.

Kada je trebalo braniti slobodnu teritoriju, Vojinović je držao liniju fronta od Mramora do Doljevca. Na toj je liniji, od 4. do 10. marta bio Pećanac, jer je Vojinović učestvovao u oslobađanju Blaca, a takođe i nastojao da spreči prodor okupatora iz pravca Kruševca. Pećanac je raspustio front i predao Prokuplje neprijatelju bez borbe, zamerajući Vojinoviću što nije napao Niš. Kosta Vojinović je u to vreme na Mramoru kopaoničkom postigao najveću pobedu u ustanku kada je 14. marta prosto satro austrougarsku jedinicu.

Okupator je jakim snagama ponovo zaposeo oslobođenu teritoriju i svu pažnju usmerio na likvidiranje Vojinovića i njegovog odreda. No, i u tako teškim trenucima po preostale ustanike i celokupno srpsko stanovništvo na teritoriji ranije zahvaćenoj ustankom, Vojinović je naneo težak udarac Bugarima na brdu Kaljaja kod sela Grgura, aprila 1917. godine. Austrougarska komanda shvatila je da neće biti mira na ovim prostorima dok je Vojinović u životu. Zato su raspisali poternicu za njim, ucenivši njegovu glavu na 40.000 kruna. Vojinović je započeo prepisku sa predstavnicima okupacione vlasti o predaji, ne pristajući ni na kakve uslove i ucene.

Sa Pećancem se Vojinović poslednji put sreo u selu Đušnica 16. jula 1917. I na tom sastanku je došlo do rasprave, ali su se ipak dogovorili da rejon leve obale Toplice drži Vojinović. U tako teškoj situaciji, u Viči je organizovan sastanak svih ustanika kojim je predsedavao Vojinović. Kako on nije mogao da uspostavi kontakt sa Vrhovnom komandom, napisao je izveštaj i određena je grupa koja je trebalo da ga dostavi Vrhovnoj komandi. Trojica od izabranih stigli su do Solunskog fronta i predali pisma četničkog vojvode Vojinovića srpskoj Vrhovnoj komandi.

Ustanak je svakim danom jenjavao. Mnogi ustanici su se predavali i stupali u službu okupacionih trupa, predvodeći ih u poterama protiv četnika. Na megdanu je ostao samo Kosta Vojinović sa svojim odredom, koji se iz dana u dan brojčano smanjivao. Teški dani za Vojinovića i njegove saborce došli su nakon 15. oktobra 1917. Toga dana odred je doživeo težak poraz od potera okupacionih trupa, nedaleko od izvora Toplice, na mestu Livadice-Ivljak. U borbi je poginulo 18 boraca, među kojima i Vojinovićeva ljubav Stanka Petrović (devojačko Dimić), a 10 boraca je ranjeno. Vojvoda Kosta Vojinović je ranjen u nogu. Sve potere je vešto izbegavao do 23. decembra. Toga dana pronašla ga je bugarska potera u vodenici na Grgurskom potoku, u društvu četiri saborca. Ne mogavši da se suprotstavi poteri, Vojinović je ispunio obećanje da se neće živ predati u ruke neprijatelju. Ostavio je zabelešku da ga sahrane na mestu pogibije. Bugari su mu tu želju ispunili, ali tek pošto su njegovo telo izložili u Kuršumliji. Do varoši su njegove posmrtne ostatke dovezli saonicama, pozvali stanovnike Kuršumlije i okoline da se uvere u vojvodinu smrt, a zatim su ga vratili na mestu gde je izvršio samoubistvo i sahranili u jednoj jaruzi kraj vodenice.



Konstantin Milovanović (okolina Dečana, 1879 — Nikolinac kod Sokobanje, maj ili jun 1944), poznatiji kao Kosta Pećanac, bio je srpski četnički vojvoda tokom balkanskih ratova, Prvog svjetskog rata i Drugog svjetskog rata. Pećanac je učestvovao u borbama na strani Srbije tokom balkanskih ratova i Prvog svjetskog rata, kada se pridružio snagama Koste Vojinovića Kosovca tokom Topličkog ustanka 1917. godine. U međuratnom periodu bio je značajan vođa četničkih veteranskih udruženja, a takođe je bio poznat i po snažnom neprijateljstvu prema Komunističkoj partiji Jugoslavije, što ga je učinilo popularnim u konzervativnim krugovima. Kao predsjednik Udruženja četnika tokom tridesetih godina, udruženje je pretvorio u agresivnu srpsku gerilsku političku organizaciju sa više od pola miliona članova. Tokom Drugog svjetskog rata, Pećanac je sarađivao sa njemačkom vojnom upravom i njihovom marionetskom vladom u okupiranoj Srbiji.

Pred samu invaziju sila Osovine na Jugoslaviju u aprilu 1941. jugoslovenska vlada je dala Pećancu novac i oružje da organizuje gerilske jedinice u južnoj Srbiji, Makedoniji i Kosovu. Pećanac je u dolini rijeke Toplice obrazovao četu od oko 300 ljudi, koja je izbjegla uništenje tokom invazije. U prva tri mjeseca od kapitulacije, Pećanac je okupio još trupa od srpskih izbjeglica iz Makedonije i Kosova. Međutim, njegovi četnici su se borili samo protiv albanskih grupa u ovoj oblasti i nisu se borili protiv Nijemaca. Nakon izbijanja ustanka na okupiranoj teritoriji početkom jula 1941. Pećanac je ubrzo napustio borbu protiv sila Osovine i krajem avgusta je sklopio sporazume sa njemačkim okupacionim vlastima i marionetskom vladom Milana Nedića u cilju saradnje u borbi protiv partizana predvođenih KPJ. U julu 1942. godine, vođa suparničkog četničkog pokreta Dragoljub Mihailović je uredio da ga Vlada u izbjeglištu osudi kao izdajnika. Pećančeva dalja saradnja sa Nijemcima je uništila i ono preostalog ugleda koji je stekao u balkanskim ratovima i Prvom svjetskom ratu.

Nijemci su brzo shvatili da Pećančevi četnici čiji je broj narastao na 8.000, nisu efikasni i pouzdani, pa čak ni Nedićeva vlada nije imala povjerenja u njih. Pećančevi četnici su potpuno raspušteni do marta 1943. Samog Pećanca je na neko vreme internirala Nedićeva vlada, a ubili su ga Mihailovićevi četnici u maju ili junu 1944. godine.

Ne saljem u inostranstvo!
Dobro pogledajte fotografije, da ne dodje do nekog nesporazuma!
Tu sam za sva pitanja!
Knjige saljem nakon uplate!
POUZECEM SALJEM SAMO CLANOVIMA BEZ NEGATIVNIH OCENA!!!! Takodje ne saljem clanovima koji su novi tj. bez ocena!!!



Predmet: 56189503
U dobrom stanju!

Redje u ponudi!

Dnevnik Koste Milovanovića Pećanca 1916-1918 - Božica Mladenović

Dnevnik Koste Milovanovića Pećanca 1916-1918
Istorijski institut SANU, 1998.
198 str.
Čim je došao u Toplicu i saznao za dolazak Koste Pećanca, Vojinović je tražio susret sa njim. Do njega je došlo 8. novembra 1916. u selu Spancu. Ovom sastanku su prisustvovala i braća Milinko i Toško Vlahović. Tada je dogovoreno da se četnički odredi objedine i stave pod Pećančevu komandu. Na sastanku je osnovano novo telo, Centralni komitet, a njegov šef postao je Kosta Pećanac. Komitet je, uz saglasnost oko 300 četovođa, potvrđen na sastanku u Obiliću kod Leskovca, 21. i 22. februara 1917. godine. Na sastanku u Spancu dogovoreni su i rejoni delovanja: Vojinović – Kopaonik, Jastrebac i leva obala Toplice, Pećanac – Kosanica i desna obala Toplice, braća Vlahović i pop Mita – Pusta reka i Jablanica (Jablanički komitski odred). Kosta Vojinović i Jovan Radović su napisali proglas koji su potpisali Vojinović i Pećanac. Vojinovićev stav nakon sastanka bio je da se u veće okršaje sa okupatorom ne ulazi i da se poštuje opredeljenje za gerilsku borbu, da bi se glavni udar izveo nakon proboja Solunskog fronta. No kako je vreme prolazilo, Kosta Vojinović je sve više odustajao od prvobitne namere. Od sredine decembra 1917. godine ulazio je sve češće u okršaje sa okupacionim snagama, zbog čega ga je Pećanac kritikovao, pribegavajući i lažnim optužbama. Sve je to uticalo da se sukob između dvojice vođa pooštri. Kasnije će doći i do nesporazuma u vezi sa podizanjem ustanka. Sukobi su išli dotle da je Vojinović često osporavao Pećančevu legitimnost.

Ustanak
Glavni članak: Toplički ustanak
Odluka o podizanju ustanka doneta je na sastanku u Obiliću kod Bojnika, kada je Vojinović dobio titulu vojvode. Pećanac je, kao šef Centralnog komiteta, bio ovlašćen da proglasi početak ustanka. No, to će učiniti Vojinović, 28. februara 1917. godine u Kuršumliji. Kada su ustanici započeli borbu za oslobođenje Prokuplja, Vojinović i Pećanac su stigli zajedno, a kada je varoš oslobođena, na sastanku Pećanac je još jednom zamerio Vojinoviću što je preuranio sa ustankom. Vojinović se tome, kao i drugim Pećančevim predlozima, oštro suprotstavio. Čak je potegao i revolver, nazivajući Pećančeve postupke kukavičkim, naglašavajući da narodnu volju niko ne može da ospori. Posle ovog sukoba, Pećanac se povukao i svu vlast prepustio Vojinoviću. Vojinović je premestio u Prokuplje svoj štab i počeo da radi na organizaciji vlasti i života u gradu. Za komandanta grada postavio je Marka Pavlovića, formirao je sud i napisao zakone po kojima će se suditi. Za razliku od inertnog Pećanca, Vojinović je pokrenuo niz akcija u Prokuplju. U crkvi Svetog Prokopija priredio je svečanu veliku službu, a da bi podigao moral stanovništva, organizovao zabavu u kafani Jug Bogdan. Kosta Vojinović, iako nije bio školovao za vojnički poziv, bio je snalažljiv u datoj situaciji, na čemu su mu mogli pozavideti mnogi ratni stratezi i vojskovođe.

Kao dobar oficir i vođa ustanka, mnogo je polagao na disciplinu, ali je svoje ratne drugove voleo i poštovao. U sukobe sa okupatorima uvek je išao prvi. Zbog toga, ali i zbog ostalih ljudskih vrlina, ustanici i narod su ga cenili i voleli. Veliku pažnju posvećivao je obaveštajnom radu, što mu je omogućilo da se u mnogim situacijama suprotstavi nadmoćnom neprijatelju.

Kada je trebalo braniti slobodnu teritoriju, Vojinović je držao liniju fronta od Mramora do Doljevca. Na toj je liniji, od 4. do 10. marta bio Pećanac, jer je Vojinović učestvovao u oslobađanju Blaca, a takođe i nastojao da spreči prodor okupatora iz pravca Kruševca. Pećanac je raspustio front i predao Prokuplje neprijatelju bez borbe, zamerajući Vojinoviću što nije napao Niš. Kosta Vojinović je u to vreme na Mramoru kopaoničkom postigao najveću pobedu u ustanku kada je 14. marta prosto satro austrougarsku jedinicu.

Okupator je jakim snagama ponovo zaposeo oslobođenu teritoriju i svu pažnju usmerio na likvidiranje Vojinovića i njegovog odreda. No, i u tako teškim trenucima po preostale ustanike i celokupno srpsko stanovništvo na teritoriji ranije zahvaćenoj ustankom, Vojinović je naneo težak udarac Bugarima na brdu Kaljaja kod sela Grgura, aprila 1917. godine. Austrougarska komanda shvatila je da neće biti mira na ovim prostorima dok je Vojinović u životu. Zato su raspisali poternicu za njim, ucenivši njegovu glavu na 40.000 kruna. Vojinović je započeo prepisku sa predstavnicima okupacione vlasti o predaji, ne pristajući ni na kakve uslove i ucene.

Sa Pećancem se Vojinović poslednji put sreo u selu Đušnica 16. jula 1917. I na tom sastanku je došlo do rasprave, ali su se ipak dogovorili da rejon leve obale Toplice drži Vojinović. U tako teškoj situaciji, u Viči je organizovan sastanak svih ustanika kojim je predsedavao Vojinović. Kako on nije mogao da uspostavi kontakt sa Vrhovnom komandom, napisao je izveštaj i određena je grupa koja je trebalo da ga dostavi Vrhovnoj komandi. Trojica od izabranih stigli su do Solunskog fronta i predali pisma četničkog vojvode Vojinovića srpskoj Vrhovnoj komandi.

Ustanak je svakim danom jenjavao. Mnogi ustanici su se predavali i stupali u službu okupacionih trupa, predvodeći ih u poterama protiv četnika. Na megdanu je ostao samo Kosta Vojinović sa svojim odredom, koji se iz dana u dan brojčano smanjivao. Teški dani za Vojinovića i njegove saborce došli su nakon 15. oktobra 1917. Toga dana odred je doživeo težak poraz od potera okupacionih trupa, nedaleko od izvora Toplice, na mestu Livadice-Ivljak. U borbi je poginulo 18 boraca, među kojima i Vojinovićeva ljubav Stanka Petrović (devojačko Dimić), a 10 boraca je ranjeno. Vojvoda Kosta Vojinović je ranjen u nogu. Sve potere je vešto izbegavao do 23. decembra. Toga dana pronašla ga je bugarska potera u vodenici na Grgurskom potoku, u društvu četiri saborca. Ne mogavši da se suprotstavi poteri, Vojinović je ispunio obećanje da se neće živ predati u ruke neprijatelju. Ostavio je zabelešku da ga sahrane na mestu pogibije. Bugari su mu tu želju ispunili, ali tek pošto su njegovo telo izložili u Kuršumliji. Do varoši su njegove posmrtne ostatke dovezli saonicama, pozvali stanovnike Kuršumlije i okoline da se uvere u vojvodinu smrt, a zatim su ga vratili na mestu gde je izvršio samoubistvo i sahranili u jednoj jaruzi kraj vodenice.



Konstantin Milovanović (okolina Dečana, 1879 — Nikolinac kod Sokobanje, maj ili jun 1944), poznatiji kao Kosta Pećanac, bio je srpski četnički vojvoda tokom balkanskih ratova, Prvog svjetskog rata i Drugog svjetskog rata. Pećanac je učestvovao u borbama na strani Srbije tokom balkanskih ratova i Prvog svjetskog rata, kada se pridružio snagama Koste Vojinovića Kosovca tokom Topličkog ustanka 1917. godine. U međuratnom periodu bio je značajan vođa četničkih veteranskih udruženja, a takođe je bio poznat i po snažnom neprijateljstvu prema Komunističkoj partiji Jugoslavije, što ga je učinilo popularnim u konzervativnim krugovima. Kao predsjednik Udruženja četnika tokom tridesetih godina, udruženje je pretvorio u agresivnu srpsku gerilsku političku organizaciju sa više od pola miliona članova. Tokom Drugog svjetskog rata, Pećanac je sarađivao sa njemačkom vojnom upravom i njihovom marionetskom vladom u okupiranoj Srbiji.

Pred samu invaziju sila Osovine na Jugoslaviju u aprilu 1941. jugoslovenska vlada je dala Pećancu novac i oružje da organizuje gerilske jedinice u južnoj Srbiji, Makedoniji i Kosovu. Pećanac je u dolini rijeke Toplice obrazovao četu od oko 300 ljudi, koja je izbjegla uništenje tokom invazije. U prva tri mjeseca od kapitulacije, Pećanac je okupio još trupa od srpskih izbjeglica iz Makedonije i Kosova. Međutim, njegovi četnici su se borili samo protiv albanskih grupa u ovoj oblasti i nisu se borili protiv Nijemaca. Nakon izbijanja ustanka na okupiranoj teritoriji početkom jula 1941. Pećanac je ubrzo napustio borbu protiv sila Osovine i krajem avgusta je sklopio sporazume sa njemačkim okupacionim vlastima i marionetskom vladom Milana Nedića u cilju saradnje u borbi protiv partizana predvođenih KPJ. U julu 1942. godine, vođa suparničkog četničkog pokreta Dragoljub Mihailović je uredio da ga Vlada u izbjeglištu osudi kao izdajnika. Pećančeva dalja saradnja sa Nijemcima je uništila i ono preostalog ugleda koji je stekao u balkanskim ratovima i Prvom svjetskom ratu.

Nijemci su brzo shvatili da Pećančevi četnici čiji je broj narastao na 8.000, nisu efikasni i pouzdani, pa čak ni Nedićeva vlada nije imala povjerenja u njih. Pećančevi četnici su potpuno raspušteni do marta 1943. Samog Pećanca je na neko vreme internirala Nedićeva vlada, a ubili su ga Mihailovićevi četnici u maju ili junu 1944. godine.
56189503 Dnevnik Koste Milovanovića Pećanca 1916-1918

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.