pregleda

NAJDŽEL KOTORN - LJUBAVNI ŽIVOT PAPA


119 din
Cena:
107 din
Stanje: Nekorišćen
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
Lično
Grad: Kraljevo,
Kraljevo
Prodavac

popajrbc (4172)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 34027

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

ISBN: Ostalo
Godina izdanja: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Izdavač:NOVOSTI Beograd
Broj strana:307
Pismo:Ćirilica
Povez:Broširan
Dimenzije knjige:20 x 13 cm
Godina:2008

Odlično očuvana knjiga, nova, bez skrivenih mana i oštećenja,za očuvanost pogledajte slike u visokoj rezoluciji,na svako dodatno pitanje u vezi knjige rado ću vam odgovoriti !

Najdžel Kotorn nudi istoriju moćne katoličke crkve iz ugla sumanutih seksualnih papskih avantura.
Inoćentije Prvi (401 - 417) je ustanovio primat Rima i često se smatra prvim pravim papom, ali se uzdizanje Rima tokom njegovog pontifikata dogodilo sasvim slučajno. Tokom Inoćentijeve vladavine Rim su poharali Goti. Papa je pobegao u sigurnost dvora cara Honorija - koji je bio veoma sklon mladim devojkama - u Ravenu. Pričalo se da Inoćentije ima istu sklonost. Papa Lav Prvi (440 - 461) mudro je koristio seksualnu pokvarenost kako bi proširio moć Crkve u Rimu. Car Valentinijan Treći bio je prilično razvratan i njegova majka, Bonifacijeva stara prijateljica Gala Placidija, učinila bi sve što bi papa od nje tražio. Ohrabrivala je Valentinijana u njegovim preterivanjima, tako da su ona i papa Lav slobodno mogli da vladaju onim što je ostalo od Rimskog carstva.

Tokom renesanse, piše Kotorn, pape su postale veliki zaštitnici slikarstva i književnosti. Martin Peti (1417 - 1431) je zaposlio kao svog glavnog sekretara pisca Pođa Braćolinija, čuvenog po zbirci lascivnih priča koju je napisao za svojim radnim stolom dok je bio u službi kod pape. Kružile su okolo u rukopisu. Kasnije su i štampane, i za manje od četvrt veka objavljeno je dvadeset šest izdanja. Kada je papa Pavle Četvrti (1555 - 1559) počeo da stavlja razne knjige na `Indeks zabranjenih knjiga`, Braćolinijevo delo je poslato cenzorima na pročišćavanje.
Martinu Petom dopadalo se ono što Braćolini piše. U pismu jednom prijatelju Braćolini piše da je papa bio `jako veseo` kada mu je opat rekao da ima pet sinova koji bi se borili za njega. U to vreme se govorilo da bi se teško mogao naći i jedan čedan sveštenik od hiljadu: svi žive s preljubom, konkubinama, čak i gore od toga.
Pije Drugi (1458 - 1464) je imao običaj da svog naslednika, kardinala Pjetra Barba od svetog Marka u šali zove `božja Marija`. Barbo, budući Pavle Drugi (1464 - 1471) voleo je da gleda nage muškarce prilikom mučenja. Bio je homoseksualac i nosio je papsku tijaru koja je, prema jednom izvoru, `bila vrednija od neke palate`. Papsku blagajnu je opustošio, kako bi zadovoljio sopstvene potrebe za sjajem i pompom. Bio je zgodan i tašt i voleo je da bude okružen lepotom i luksuzom. Preko dana je spavao, a noću čuvao svoje dragulje. Voleo je i da priređuje zabave i sportska takmičenja i karnevale po Rimu, na račun gradskih Jevreja koji su morali da plaćaju za ove izdatke. Kardinali su ga zvali `naša milosrdna Gospa` - znao je da zaplače i na najmanji povod. Pavle Drugi je umro od srčanog udara, prilikom seksa s jednim od najdražih ljubavnika.
Španski papa Aleksandar Šesti (1492 - 1503) rođen je kao Rodrigo de Borđa i Borđa u Đativi pored Valensije, 1. januara 1431. godine. Bordžija je italijanski izgovor njegovog prezimena. Rodrigo je bio verovatno nezakoniti sin svog ujaka Alfonsa, nadbiskupa Valensije, koji je postao papa Kalist Treći (1455 - 1458), sa njegovom sestrom Joanom. Ona je bila udata za Žofroa Lencuola, ali je papa želeo da njegov sin nosi porodično prezime i naterao je zeta da sopstveno prezime promeni u Borđa, ili Bordžija.
Rodrigo je od rođenja bio mažen. Tvrdilo se da je svoje prvo ubistvo izvršio sa samo dvanaest godina. Kao mladić, Rodrigo je bio izuzetno promiskuitetan. Imao je brojne ljubavnice i bar šest nezakonitih sinova u Španiji. Sasvim fino za početak - ukoliko ste želeli karijeru renesansnog pape. Bio je zgodan mladić, visok i snažan, s prodornim očima. Do vremena kada je postao papa poružneo je i ugojio se, ali su žene i dalje bile impresionirane njegovim šarmom i intelektom, a ni on nije prestao da se zanima za lepe žene, čak ni u starosti.

Knjige,stripove,časopise šaljem posle uplate na račun kao preporučenu tiskovinu do 2 kg (običnu tiskovinu šaljem samo na insistiranje i odgovornost kupca),cenovnik za preporučenu tiskovinu:
od 101 do 250g = 102,00
od 251 do 500g = 133,00
od 501 do 1000g = 144,00
od 1001 do 2000g = 175,00

Ili kao paket:
2-5 kg = 260 dinara
5-10 kg = 310 dinara
10-15 kg = 330 dinara
15-20 kg = 360 dinara

*NE ŠALJEM POUZEĆEM*
*U INOSTRANSTVO NE ŠALJEM *
*LIČNO PREUZIMANJE JE ISKLJUČIVO NA MOJOJ ADRESI (RIBNICA,PREKO PUTA PRIJAVNICE U KASARNI) UZ PREDHODNU NAJAVU,DA BIH BIO KOD KUĆE*
POGLEDAJTE I OSTALE PROIZVODE U PONUDI,IMAM DOSTA STRIPOVA, ČASOPISA,KNJIGA I MNOGO DRUGIH INTERESANTNIH STVARI PO NAJPOVOLJNIJIM CENAMA NA KUPINDU,KUPOVINOM VIŠE PROIZVODA ŠTEDITE NA POŠTARINI !!!!
Ako niste registrovani,to možete učiniti lako i brzo preko sledećeg linka:

http://www.limundo.com/ref/popajrbc

Predmet: 54028033
Izdavač:NOVOSTI Beograd
Broj strana:307
Pismo:Ćirilica
Povez:Broširan
Dimenzije knjige:20 x 13 cm
Godina:2008

Odlično očuvana knjiga, nova, bez skrivenih mana i oštećenja,za očuvanost pogledajte slike u visokoj rezoluciji,na svako dodatno pitanje u vezi knjige rado ću vam odgovoriti !

Najdžel Kotorn nudi istoriju moćne katoličke crkve iz ugla sumanutih seksualnih papskih avantura.
Inoćentije Prvi (401 - 417) je ustanovio primat Rima i često se smatra prvim pravim papom, ali se uzdizanje Rima tokom njegovog pontifikata dogodilo sasvim slučajno. Tokom Inoćentijeve vladavine Rim su poharali Goti. Papa je pobegao u sigurnost dvora cara Honorija - koji je bio veoma sklon mladim devojkama - u Ravenu. Pričalo se da Inoćentije ima istu sklonost. Papa Lav Prvi (440 - 461) mudro je koristio seksualnu pokvarenost kako bi proširio moć Crkve u Rimu. Car Valentinijan Treći bio je prilično razvratan i njegova majka, Bonifacijeva stara prijateljica Gala Placidija, učinila bi sve što bi papa od nje tražio. Ohrabrivala je Valentinijana u njegovim preterivanjima, tako da su ona i papa Lav slobodno mogli da vladaju onim što je ostalo od Rimskog carstva.

Tokom renesanse, piše Kotorn, pape su postale veliki zaštitnici slikarstva i književnosti. Martin Peti (1417 - 1431) je zaposlio kao svog glavnog sekretara pisca Pođa Braćolinija, čuvenog po zbirci lascivnih priča koju je napisao za svojim radnim stolom dok je bio u službi kod pape. Kružile su okolo u rukopisu. Kasnije su i štampane, i za manje od četvrt veka objavljeno je dvadeset šest izdanja. Kada je papa Pavle Četvrti (1555 - 1559) počeo da stavlja razne knjige na `Indeks zabranjenih knjiga`, Braćolinijevo delo je poslato cenzorima na pročišćavanje.
Martinu Petom dopadalo se ono što Braćolini piše. U pismu jednom prijatelju Braćolini piše da je papa bio `jako veseo` kada mu je opat rekao da ima pet sinova koji bi se borili za njega. U to vreme se govorilo da bi se teško mogao naći i jedan čedan sveštenik od hiljadu: svi žive s preljubom, konkubinama, čak i gore od toga.
Pije Drugi (1458 - 1464) je imao običaj da svog naslednika, kardinala Pjetra Barba od svetog Marka u šali zove `božja Marija`. Barbo, budući Pavle Drugi (1464 - 1471) voleo je da gleda nage muškarce prilikom mučenja. Bio je homoseksualac i nosio je papsku tijaru koja je, prema jednom izvoru, `bila vrednija od neke palate`. Papsku blagajnu je opustošio, kako bi zadovoljio sopstvene potrebe za sjajem i pompom. Bio je zgodan i tašt i voleo je da bude okružen lepotom i luksuzom. Preko dana je spavao, a noću čuvao svoje dragulje. Voleo je i da priređuje zabave i sportska takmičenja i karnevale po Rimu, na račun gradskih Jevreja koji su morali da plaćaju za ove izdatke. Kardinali su ga zvali `naša milosrdna Gospa` - znao je da zaplače i na najmanji povod. Pavle Drugi je umro od srčanog udara, prilikom seksa s jednim od najdražih ljubavnika.
Španski papa Aleksandar Šesti (1492 - 1503) rođen je kao Rodrigo de Borđa i Borđa u Đativi pored Valensije, 1. januara 1431. godine. Bordžija je italijanski izgovor njegovog prezimena. Rodrigo je bio verovatno nezakoniti sin svog ujaka Alfonsa, nadbiskupa Valensije, koji je postao papa Kalist Treći (1455 - 1458), sa njegovom sestrom Joanom. Ona je bila udata za Žofroa Lencuola, ali je papa želeo da njegov sin nosi porodično prezime i naterao je zeta da sopstveno prezime promeni u Borđa, ili Bordžija.
Rodrigo je od rođenja bio mažen. Tvrdilo se da je svoje prvo ubistvo izvršio sa samo dvanaest godina. Kao mladić, Rodrigo je bio izuzetno promiskuitetan. Imao je brojne ljubavnice i bar šest nezakonitih sinova u Španiji. Sasvim fino za početak - ukoliko ste želeli karijeru renesansnog pape. Bio je zgodan mladić, visok i snažan, s prodornim očima. Do vremena kada je postao papa poružneo je i ugojio se, ali su žene i dalje bile impresionirane njegovim šarmom i intelektom, a ni on nije prestao da se zanima za lepe žene, čak ni u starosti.

54028033 NAJDŽEL KOTORN - LJUBAVNI ŽIVOT PAPA

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.