POBUNJENI KLAS
Pesnička aktivnost u Meksiku, u drugoj polovini XX veka je prvenstveno bila obeležena drastičnim
smanjenjem takozvanih književnih kružoka, koji su krajem XIX veka i početkom XX bili mesta na kojima
su pesnici uživali u čitalačkoj publici, i obrnuto, mesta na kojima su čitaoci locirali pesnike i često ih
čitajući u njihovim časopisima, knjigama, promocijama i sličnim događanjima.
Verovatno jedna od poslednjih grupa druge polovine XX veka, ako ne i poslednja, koja je bila nosilac ove
tradicije u meksičkoj književnosti, jeste grupa "Pobunjeni klas".
Integrisali su je pet mladića entuzijasta, istraživača, upoznatih sa nacionalnom i svetskom književnošću,
koji su ujedinili svoje nemire u nastojanju da objave prvu zajedničku knjigu 1960. godine, čiji je naslov
glasio "Pobunjeni klas", u izdavačkoj kući Fondo de Cultura Económica. Huan Banjuelos (Tukstla
Gutierez, Čijapas, 1932), Haime Augusto Šeli (Meksiko Siti, 1937), Haime Labastida (Los Močis, Sinaloa,
1939), Oskar Oliva (Tukstla Gutierez, Čijapas, 1937) i Eraklio Zepeda (Tukstla Gutierez, Čijapas, 1937 –
Tukstla Gutierez, Čijapas, 2015) bili su članovi te grupe, uz napomenu da su prva četvorica bili
prvenstveno pesnici, dok je poslednji više težio prozi; a svi oni su, na kraju krajeva, bili, ili su i dalje deo
književnog života Meksika.
Ulog ili potraga ovih mladića su, u opštim crtama, imali veze sa skretanjem pažnje na potrebu da se
književnost ponovo usredsredi na društvene teme, posebno na trenutak u kojem su živeli, kao i, s
vremena na vreme, na zajednice udaljene od velikih urbanih centara, ističući njihove ukorenjene običaje
i nestašice sa kakvim su se suočavali, iako taj zajednički ulog nije značio da njihovi stilovi imaju sličnosti

(kao što je bio slučaj sa većinom književnih kružoka koji su delovali pre njih). Unutar prve već spomenute
knjige, svaki pisac je napravio neku vrstu izjave, ličnog manifesta onoga što je tražio ili što ga je
uznemiravalo. Na primer, Labastid aje govorio: „Nije čovek taj koji ostaje indiferentan pred cepanjem
jednog naroda”.
Horhe Asbun Bohalil
sa španskog prevela Sonja Štajnfeld