ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor: Milan Antunović
Format: 20
Povez: broširan
Br. strana: 188
`Još nam potop u sećanju beše. Kiše grdne, poplave, močvare. Ale razne i druge utvare. Kad su ljudi jazik podelili. Od jazika zbrke nastadoše. Kažu da je Maestrom vladao. Silni bratac od plemena Ham. Za njim dođe naki Jeremija. Nasledi ga nervozni Feosta, što ga ljudi egipatski, Svarogom prozvaše. Do Feosta borahu se batinama i kamenjem mnogi. Za njega su, klešte, s gornjeg neba pale. Naš je Hefest oružje kovao. Tu nam naki zakon utvrdio. Od Feosta nešto drugo beše. Sve bludnice da se strogo kazne. A u žena da je jednog muža, vazda valja da ujedno žive. I od tad ga Svarog nazivahu. Pre njega se žene predavahu, svim onima što takijeh traže, i življahu kao životinje. Ako kakvo dete utom nikne, dosuđivahu ga onom koga one kažu. Ko zakona Svarogovog zgazi, beše bačen u čeljusti peći usijane, da sagori. Sin se njegov, Dažbog sunčani, u bogatu Egipćanku zagledao. Ali ona samo blud činjaše. Pohvataše tad ove bludnike. Stavljena je na najljuće muke, i kroz celu zemlju sramno provođena. Od to doba ne pamte poroka. I zato ga pamte kao Sunce. Oni mlađi kao mesečinu. A najmlađi ko đurđevsku kišicu. Al’ to beše samo u pesmama. Što je reda, da svoje pomenem. Kod nas su ga Dažbogom pamtili. Beše Dabog, zatim `romi Dabo. Kako kod nas to inače biva. I sa Suncem, kroz sito sećanja.` - odlomak iz romana!