Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor: Tijana Jevtić
Format: 23x17
Povez: tvrd
Br. strana: 64
Kolor ilustracije, štampa na kunstdruku.
Prirodni i natprirodni svet Užica!
Evo jedne simpatične knjige koja na prvi pogled možda ne deluje kao da spada u mračni zabran ovog Kulta. A opet, mesto joj je ovde iz više razloga.
Kao prvo, neobična je i nekonvencionalna – čak, unikatna. Ja za sličnu ne znam. Šta je ovo? Fiction ili non-fiction? Zbirka pesama u prozi? Knjiga iz istorije i/ili geografije? Slobodne asocijacije prizvane vizuelnim podsticajima? Poezija u slikama? Sve to zajedno? Nešto deseto...?
Kao drugo, proizvod je umetnice čiji su radovi ovde već bili pečatirani Gulovim odobrenjem, i predstavlja prirodan produžetak njenih fantastičnih fantazija. Stvarne lokacije i stvorovi premontirani su i preobličeni u nova, fantastična mesta i bića, manje-više dobroćudna, ali ne baš diznijevski benevolentna. Postoji nešto blago preteće, barem u potencijalu, u ponekim od ovih creepy čuda, i nije ni čudo da su neke od sličica iz ove knjige kasnije završile i u NEKRONOMIKONU.
Kao treće, predstavlja vrlo osobeno autorsko poigravanje sa sobom i svojim podnebljem, a to je izvedeno na nesvakidašnji, originalan i indirektan način, što je pristup sličan onome koji i sam izvodim u svojim delima, a najočitije u NAŽIVOM.
HRASTOPOŠTOVANJE je, dakle, prikrivena, fikcionalizovana autobiografija svoje autorke, ali istovremeno i njenog neposrednog okruženja, grada Užica i njegove okoline, bogatih mitskim predelima i bićima koji se na ovaj indirektni način privremeno izvlače iz mraka i privoljuju na papir u subjektivnom mitopoetičkom kreativnom činu koji svežinom svog pristupa otkriva više nego što bi to mogli klasični `realistički` ilustrovani turističko-edukativni vodiči kroz Užice.
Knjiga je prožeta vizurom koja bi se, iz ugla ortodoksnog hrišćanstva, mogla nazvati `paganskom` – ali iako se autorka često u tekstu poziva na Zelenog Čoveka i priziva Cernunosa, ne treba ovde očekivati ništa nalik konvencionalnom Wicca tupljenju ili hipijevskoj idolatriji Prirode.
Da li nas ta idiosinkratična neo-mitopoetika približava Istini ili udaljava od nje – zavisiće od svakog meditatora nad ovom knjigom. Ono što nije sporno, u svakom slučaju, jeste da je ona vredna meditiranja nad njome.
Uostalom, slike govore više od reči, a ovaj post ilustrovan je upravo nekim fotografijama i fotomontažama i ilustracijama i docrtanim foto-moto-grafijama kakve krase ovih 60 glatko-maznih kolor stranica tvrdokoričene čudnoformatirane sjajnodizajnirane knjige, tako da nema laži, nema prevare.