Jezik: Srpski

Glavni i odgovorni urednik: Franja Petrinović
Tehnički i likovni urednik: Cvetan Dimovski
Godina: 1992
Obim: 57 str.

52

Veći format.

Sadržaj časopisa je prikazan na fotografiji.

Broj 399 časopisa „Polja” objavljen je 1992. godine i predstavlja veoma važnu prekretnicu u istoriji ovog novosadskog časopisa za književnost i teoriju. Upravo od ovog broja, časopis prelazi sa latiničnog na ćirilično pismo, što je bila prva takva promena u njegovom višedecenijskom radu.

Sadržaj ovog izdanja bio je podeljen na nekoliko prepoznatljivih rubrika i donosi tekstove nekih od najznačajnijih domaćih i svetskih autora:

Izvan okvira:
- Jovan Zivlak: Dijalekat boli
- Žak Derida: Šta je poezija?
- Razgovor sa Oktaviom Pasom: Društvo bez poezije je društvo

Razgovor:
- Razgovor sa Dejanom Medakovićem: Kazivanje o iskrenosti i promenljivosti

Tematski blokovi i proza:
- Pesničko i prevodilačko delo Danila Kiša (uključujući studiju Jovana Delića o Kišovom prevodilačkom radu)
- Svet proze: Anjes Kardinal piše o Maksu Frišu i Fridrihu Direnmatu (Maks Friš i Fridrih Direnmat)
- Poezija: Marija Jastževska (Moja bolest i druge životinje)
- Svet prepiske: Prepiska Vitolda Gombroviča i Česlava Miloša (u prevodu Biserke Rajčić)
- Svet knjiga: Kritike i prikazi koje potpisuju Dušica Potić (Vreme sinteze) i Žarko Trebješanin

Uz ovaj broj objavljen je i podlistak Društva književnika Vojvodine (br. 7/1992) u kojem su sarađivali:
- Jovan Zivlak (Listići, pridevi)
- Aleksandar Tišma (O kulturi dijaloga)
- Milica Mićić Dimovska (Zaustavljenost)
- Čedomir Mirković (U Andrićevom sazvežđu)



Časopis „Polja” je jedan od najstarijih i najuglednijih srpskih časopisa za književnost i teoriju, osnovan još 1955. godine u Novom Sadu. Već više od sedam decenija, on predstavlja ključno mesto za okupljanje pisaca, pesnika, prevodilaca, teoretičara i umetnika, kako sa domaćih prostora, tako i iz celog sveta.

Nastao je u julu 1955. godine pod okriljem čuvene novosadske Tribine mladih. Pokrenuli su ga mladi i tada neafirmisani pisci i studenti Novosadskog univerziteta. Prva glavna urednica bila je pesnikinja Florika Štefan (pripadnica rumunske manjine u Vojvodini), što je u to vreme bila velika avangarda. Bio je glasilo alternativne scene – tokom šezdesetih i sedamdesetih godina, „Polja” su bila jedno od retkih mesta koje je hrabro objavljivalo tekstove o konceptualnoj umetnosti, neoavangardi i novoj levoj teoriji.

Kroz redakciju „Polja” prošla su neka od najvećih imena naše književnosti. Glavni urednici su, između ostalih, bili:
- Pero Zubac (čuveni pesnik)
- Jovan Zivlak
- Đorđe Pisarev
- Laslo Blašković
- Alen Bešić (koji uspešno vodi časopis od 2007. godine do danas)

Časopis je oduvek bio prozor u svet, pa su se u njemu, pored domaćih autora, redovno pojavljivali prevodi svetskih imena kao što su Žak Derida, Valter Benjamin, Slavoj Žižek, Haruki Murakami i mnogi drugi.

Kao što ste videli kroz primer broja 399 iz 1992. godine, raspad Jugoslavije i ekonomska kriza teško su pogodili kulturu. Tokom devedesetih časopis je počeo polako da se gasi i proređuje svoje izlaženje. Preokret se dogodio krajem devedesetih godina kada izdavanje preuzima Kulturni centar Novog Sada, pod čijim pokroviteljstvom časopis izlazi i danas. Nova „Polja” su zadržala stari duh otvorenosti ka modernom vremenu, ali su vizuelno i estetski podignuta na još viši nivo. Za prepoznatljiv grafički dizajn i likovne priloge od 2007. godine brine slikarka Maja Erdeljanin.


Cvetan Dimovski (Gorno Orizari, 5. april 1942.) srpski je slikar koji se bavi i grafičkim oblikovanjem. Cvetan Dimovski je završio Akademiju primenjene umetnosti 1965. i Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu 1969. u klasi profesora Boška Karanovića. Kod istog profesora završio je i postdiplomske studije 1980. Od 1972. Dimovski živi u Novom Sadu. Samostalno je izlagao u Novom Sadu, Skoplju, Kumanovu, Beogradu, Prištini, Dubrovniku, Apatinu, Varaždinu i Ljubljani.

Njegove grafike se odlikuju reminiscencijom na renesansne principe likovnog izražavanja, prisutne u radovima naglašenih figurativnih obeležja (Igračice, Žena sa loptom, Jutarnji događaj). Kombinuje crno-bele i hromatske kontraste, ističe ironične i karikaturalne elemente prizora.