Jezik: Srpski

Polja br. 504 (mart–april 2017)

GDE JE ŠTA
Igor Marojević: REČ-DVE PRIREĐIVAČA
IME: ROBERTO BOLANJO
Roberto Bolanjo: NESNOSNI GAUČO
Roberto Bolanjo: MEKSIČKI MANIFEST
Roberto Bolanjo: DŽIM
Roberto Bolanjo: KNJIŽEVNOST + BOLEST = BOLEST
Roberto Bolanjo: ROMANTIČNI PSI
Roberto Bolanjo: O SEBI
Roberto Bolanjo: SAVETI O UMETNOSTI PISANJA PRIČA
Roberto Bolanjo: O DIVLJIM DETEKTIVIMA
Roberto Bolanjo: GOVOR U KARAKASU
Roberto Bolanjo i Rikardo Pilja: RAZGOVOR
Roberto Bolanjo i Saša Markuš: PAKAO JE ODAVNO MEĐU NAMA
Roberto Bolanjo i Monika Maristain: KRAJ: UDALJENA ZVEZDA
UOKVIRIVANJE
Igor Marojević: IN MEMORIAM: POETA INDIVIDUALIZMA
Dušan Vejnović: TREĆI POTRES
Aleksandra Mančić: VULKANI SA BALKANA: SPODOMANTIČKA ČITANJA ROBERTA BOLANJA
Saša Ćirić: ZLOČIN I UMETNOST, PROZA I PERFORMANS
Srđan Srdić: NONSENS ÜBER ALLES
Bojana Kovačević Petrović: RATNE TAKTIKE ROBERTA BOLANJA
Davor Ivankovac: TRADICIJA ROMANESKNOG LUDIZMA I RADIKALNOG (PRE)OBLIKOVANJA FORME
Vesna Trijić: MESTO SUSRETA
Dajana Milovanov: NARATIVNE STRATEGIJE AUKSILIO LAKUTUR U AMAJLIJI
Nikola Živanović: KATALOŠKO-PESNIČKA PROZA
Nenad Župac: DVE ŽENE ROBERTA BOLANJA
Željko Obrenović: KOZJE UŠI
MONTAŽA
Jovica Aćin: SRPSKI PROFESOR
Damir Šodan: BOLAÑO U BLANESU, LJETO 1996.
Igor Marojević: TRANZIT
Mehmed Begić: COSTA BRAVA MI AMOR
Saša Skalušević Skala: VRAGOV HOBI
ČITANJA
Roberto Bolanjo: SEVILJA ME UBIJA
Roberto Bolanjo: KNJIŽEVNI TOKOVI TEŠKE KATEGORIJE
Damir Šodan: LIRIKA LJEKOVITOG DELIRIJA
Leopoldo Panero: PLANIRANJE POLJUPCA
EKSPOZICIJA
Matijas Ajala: ZABELEŠKE O POEZIJI ROBERTA BOLANJA
Enrike Vila-Matas: PISCI KAKVIH VIŠE NEMA
Selina Mansoni: PISATI O NEIZRECIVOM
Huan Antonio Masoliver Rodenas: PRIČE O NEOBJAŠNJIVOM ŽIVOTU
Matijas Enar: 2666
Alehandro Sambra: ROMAN KAKAV SE IŠČEKUJE
Karlos Burgos: ROBERTO BOLANJO, ČILE 1953–2003.
Ignasio Ećevarija: EPIKA TUGE
Huan Antonio Masoliver Rodenas: REČI PROTIV VREMENA
Patrisija Poblete Aldaj: IRONIJA I CRNI HUMOR
Ignasio Ećevarija: IZBRISANI BOLANJO
Horhe Volpi: BOLANJO, EPIDEMIJA
Spisak izvornih publikacija književnih dela
Selektivna bibliografija o Robertu Bolanju
Prevodi naslova na srpski, hrvatski i bosanski jezik

Roberto Bolanjo (Roberto Bolaño; Santijago de Čile, 28. april 1953 – Barselona, 15. jul 2003) bio je čileanski pesnik, pripovedač, esejista i romanopisac. Rođen je kao sin boksera i kamiondžije Leona Bolanja i učiteljice Viktorije Avalose. Sama porodica je pripadala nižoj srednjoj klasi, te se često selila po različitim mestima u Čileu, tragajući za boljim životom, da bi se, kada je Bolanju bilo petnaest, preselila u Meksiko. U Meksiku, kao i u Čileu, živeo je u više gradova. U meksičkoj prestonici je napustio srednju školu i zaposlio se kao novinar, zastupajući i braneći ideologiju levice.
Da bi pružio podršku revoluciji i socijalističkim reformama Salvadora Aljendea, Bolanjo se 1973. vraća u rodni Čile. Međutim, nakon što je Pinoče vojnim udarom srušio Aljendovu vladu, počela su masovna likvidiranja i hapšenja levičara, kada je, između ostalih, uhapšen i Bolanjo. Proveo je osam dana u pritvoru, odakle je uspeo da se izvuče uz pomoć jednog čuvara, koga je znao iz školskih dana.
Vrativši se u Meksiko, mladost je proveo živeći kao boem i književni enfant terrible, to jest kao profesionalni provokator, koji je neretko upadao i prekidao književne skupove. U ovom periodu je strastveno pisao poeziju. Zajedno sa prijateljem Mariom Santijagom Papaskijarom pokrenuo je pesnički pokret infrarealizam, ili utrobni realizam.
Godine 1977. preselio u Španiju, to jest Kataloniju, gde je živeo u malom stanu u Blanesu, katalonskom gradiću na obali u blizini Barselone. Radio je kao perač sudova, čuvar u kampu, portir i čistač ulica. Godinama je danju radio, a noću pisao. U Španiji se oženio i dobio sina i ćerku.
U svojim četrdesetim je počeo aktivno da piše prozu. U intervjuu je izjavio da je prozu počeo da piše jer se osetio odgovornim za finansijsku budućnost svoje porodice, pošto je znao da poezijom ne može obezbediti dovoljno novca. Ovo je potvrdio i njegov urednik Horhe Heralde, koji je objasnio da je Bolanjo napustio „svoju bitničku egzistenciju u oskudici“ zato što se nakon rođenja sina 1990. osetio odgovornim za budućnost porodice. Uprkos tome, nastavio je da se do kraja života prvenstveno identifikuje kao pesnik.
Za deset godina, od 1993. do 2003, objavio je preko deset proznih ostvarenja. Za roman Divlji detektivi dobija prestižnu špansku književnu nagradu za roman „Romulo Galjegos“. Nakon dužeg pogoršavanja zdravstvenog stanja, umire 2003. usled otkazivanja jetre.
Iako je još za života privukao pažnju kritičara i čitalaca, pogotovo onih u španskom govornom području, tek je nakon smrti stekao slavu širom sveta. Ovakvom statusu je posebno doprineo posthumno objavljen roman 2666. Ovu knjigu, koja u španskom izdanju broji više od hiljadu stranica, kritika je oduševljeno pozdravila. Roman je nagrađen nagradama „Altazor“, „Salambo“ i „Hose Manuel Lara“.
Odabrana bibliografija:
Romani:
Saveti jednog Morisonovog učenika Džojsovom fanu (Consejos de un discípulo de Morrison a un fanático de Joyce, 1984)
Ledena staza (La pista de hielo, 1993)
Staza slonova (La senda de los elefantes, 1994)
Nacistička literatura u Americi (La literatura nazi en America, 1996)
Udaljena zvezda (Estrella distante, 1996)
Divlji detektivi (Los detectives salvajes, 1998)
Amajlija (Amuleto, 1999)
Čile noću (Nocturno de Chile, 2000)
Antverpen (Amberes, 2002)
Lupenromančić (Una novelita lumpen, 2002)
2666 (objavljen posthumno, 2004).
Treći rajh (objavljen posthumno, 2010).
Nedaće istinskog policajca (objavljen posthumno, 2011).

Zbirke pripovedaka:
Telefonski pozivi (Llamadas telefónicas, 1997)
Kurve ubice (Putas asesinas, 2001)
Nesnosni gaučo (El gaucho insufrible, objavljen posthumno)

MG P49