Jezik: Srpski

DELO 9-10 / 1988,
Puer et Senex,
Arhetipska psihologija

Izdavač: Nolit, Beograd
Godina izdanja: 1988.
Povez: Broširan
Broj strana: 365


- James Hillman
- Velimir Popovic
- Joseph Campbell
- Tomas Cowan
- Gregory Bateson
- C.G. Jung
- Dimitrije Mitrinovic
- Obrad Savic
- Alan Watts
- Andrew Rigby
- Linda Nochlin
___________________
Pojam arhetipa:

Arhetip je reč grčkog porekla i znači prauzorak, prasliku, prapismo, a narocito - prvi otisak. Arhetip je Jungov pojam koji se odnosi na urođene obrasce mišljenja, osećanja i delovanja, nastali kao rezultat vekovima taloženog iskustva brojnih generacija predaka i koji predstavljaju osnovne strukture i dinamičke elemente kolektivno nesvesnog.[2]

Celokupnost i svesnih i nesvesnih zbivanja čine psihu. Psiha se sastoji iz dveju sfera: sfere svesnog i sfere nesvesnog. Obe sfere su suprotne po svojim osobinama ali dopunjuju se čineći jedinstvo psihe. Sfera svesti je samo mali delić totalne psihe. U daljem otkrivanju nesvesnog života Jung je došao do pretpostavke da nesvesni život, osim individualnog nesvesnog, sadrži još jedan, dublji i prostraniji sloj koji je nazvao kolektivno nesvesno.

Kolektivno nesvesno dato je pre svakog ličnog iskustva i sadrži opšte, za celo čovečanstvo tipične nasleđene forme opažanja i razumevanja, takozvane arhetipove. Oni predstavljaju ogromno duhovno nasleđe ljudskog razvoja. Oni su otisci opšteljudskog iskustva sticanog u toku hiljada godina u tipičnim, uvek ponavljanim situacijama. Stoga se pojavljuju u svesti pojedinca kada se ponovi jedna takva prasituacija u njegovom ličnom životu.

Jung je arhetipovima pridavao veliku važnost. Smatrajući da dokazano postoje, i to kako u snovima, fantazijama, vizijama, u umetničkom stvaralaštvu (naročito velikih stvaralaca), tako i u sumanutim sadržajima i halucinacijama duševno bolesnih, Jung im je pridavao dominantni funkcionalni karakter. Osim ovoga, Jung je i smatrao da arhetipovi poseduju veliki energetski naboj....