ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1977
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor Strugackij, Arkadij Natanovič, 1925-1991 ; Стругацкий, Аркадий Натанович, 1925-1991 ; Strugackij, Boris Natanovič, 1933-2012 ; Стругацкий, Борис Натанович, 1933-2012
Naslov Teško je biti Bog / Anatolij i Boris Strugacki ; preveo Milan Čolić
Ostali naslovi Трудно бытЬ Богом. srp
Jezik srpski
Vrsta građe (naučno)fantastična proza
Godina 1977
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Jugoslavija, 1977 (Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod)
Drugi autori Čolić, Milan, 1934-2016 (prevodilac)
Fizički opis 155 str. ; 21 cm
Zbirka Biblioteka Kentaur. Naučna fantastika
Napomene Prevod dela: Трудно бытЬ Богом / Анатолий, Борис Стругацкий
Тираж 5.000
Pravo ime pisca Anatolija Strugackog je Arkadij Strugacki.
(Broš.)

„Teško je biti bog“ je naučnofantastični roman braće Arkadija i Borisa Strugackog, prvi put objavljen 1964. godine.
Radnja prati Antona, posmatrača sa Zemlje, koji na drugoj planeti živi pod imenom don Rumata. Tamošnje društvo nalikuje surovom srednjem veku: vlast progoni učene ljude, a nasilje i neznanje potiskuju svaki napredak. Anton pripada mnogo razvijenijoj civilizaciji, ali mu je zabranjeno da se neposredno meša u istorijski razvoj tog sveta.
Središnje pitanje romana je: kako ostati samo posmatrač kada imaš moć da pomogneš, a pred tobom stradaju nevini? Znanje i tehnološka nadmoć ne daju mu jednostavan odgovor na pitanje kako promeniti društvo.
Iako je naučna fantastika, knjiga je pre svega mračan, filozofski roman o odgovornosti, totalitarizmu, progonu intelektualaca i granicama dobrih namera. Više se oslanja na moralne dileme i atmosferu nego na tehnologiju.


Arkadij Strugacki (1925–1991) i Boris Strugacki (1933–2012) bili su najznačajniji tandem sovjetske i ruske naučne fantastike i jedni od ključnih autora evropskog modernog SF-a uopšte. Arkadij je bio stariji brat; prošao je ratnu generaciju, studirao strane jezike i radio u vojsci i prevodilaštvu, a ta iskustva su mu dala osećaj za administrativni jezik, hijerarhije i „sisteme“, što se u njihovim knjigama često pretvara u briljantnu satiru i analizu moći. Boris je bio astronom po obrazovanju i dugo je radio u naučnim institucijama, što je njihovoj prozi donosilo specifičnu „naučnu trezvenost“: kod Strugackih futurizam nije puka dekoracija nego način da se promišlja čovek u mreži znanja, institucija i istorije. Kao autori, Strugacki su prešli put od ranije, svetlije „naučno-romantične“ fantastike ka sve složenijim romanima u kojima su fantastični motivi služili kao laboratorija za etiku, politiku i psihologiju: pitanje slobode, manipulacije, odgovornosti, nasilja, napretka i granica razumevanja stalno se vraća, često u ambivalentnim, nelagodnim konfiguracijama. Njihova dela su istovremeno čitljiva kao avantura i kao intelektualna proza, sa snažnim osećanjem za dijalog, ironiju i društvenu atmosferu. Među najpoznatijim knjigama su „Piknik pored puta“ (koji je inspirisao Tarkovskog), „Teško je biti bog“, „Puž na padini“, „Grad osuđenih“, „Naseljeno ostrvo“, „Buba u mravinjaku“ i „Volny gasjat veter“. Posle Arkadijeve smrti Boris je nastavio da piše i objavljuje, ali zajednički opus ostao je jedinstven po tome što je u okvirima žanra izgradio književnost visokog dometa: priče o budućnosti koje su uvek, neumoljivo, priče o čoveku i njegovim moralnim kompromisima.

MG79