Godina izdanja: 1987
ISBN: 291
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor: Verkor
Izdavač: Narodna knjiga, Beograd
Edicija: Zvezdane staze
Godina: 1987
Obim: 220 str.

„Izopačene životinje” (francuski original: Les Animaux dénaturés) je filozofsko-naučnofantastični roman čuvenog francuskog pisca i ilustratora Žana Brilera (Jean Bruller), koji je stvarao pod pseudonimom Verkor (Vercors). Roman je originalno objavljen 1952. godine u Francuskoj, dok je na našim prostorima prvi put štampan 1967. godine.

Radnja romana prati naučnu ekspediciju na Novoj Gvineji koja otkriva novu, do tada nepoznatu vrstu antropoidnih bića – „tropije” (ropije), koji se nalaze na samoj granici između majmuna i čoveka. Dok naučnici raspravljaju o tome da li je reč o majmunima ili o „karici koja nedostaje” u ljudskoj evoluciji, jedan bezobzirni biznismen odlučuje da ih proglasi životinjama kako bi ih zakonski iskoristio kao besplatnu, robovsku radnu snagu u svojim fabrikama.

Verkor je kasnije ovaj roman adaptirao u pozorišni komad pod nazivom Zoo ili čovekoljubivi ubica (Zoo ou l`Assassin philanthrope). Godine 1970. snimljena je i holivudska filmska ekranizacija pod nazivom Skullduggery sa Bertom Rejnoldsom u glavnoj ulozi.



Žan Briler (Jean Marcel Adolphe Bruller), daleko poznatiji pod svojim ratnim i književnim pseudonimom Verkor (Vercors), bio je fascinantna ličnost francuske kulture. Njegov život obeležili su vizuelna umetnost, učešće u Pokretu otpora protiv nacizma i duboka filozofska književnost.

Rođen je 1902. godine u Parizu. Iako je po struci bio inženjer elektrotehnike, taj posao ga nikada nije privlačio. Umesto toga, posvetio se svojoj velikoj ljubavi – umetnosti, crtanju i ilustraciji. Pre Drugog svetskog rata bio je veoma uspešan i cenjen ilustrator, slikar i autor satiričnih karikatura i stripova za decu. Do svoje 40. godine uopšte nije pisao niti objavljivao književna dela.

Kada je Nemačka okupirala Francusku u Drugom svetskom ratu, Briler se priključio francuskom Pokretu otpora (Résistance). Kao ilegalac, morao je da koristi lažno ime kako bi zaštitio sebe i svoju porodicu. Izabrao je ime Verkor (Vercors) prema istoimenom planinskom masivu na jugoistoku Francuske, koji je bio jedno od glavnih i najhrabrijih uporišta boraca Pokreta otpora.

Pošto je nacistička cenzura kontrolisala sve medije i izdavaštvo, Verkor je sa prijateljima 1941. godine osnovao „Ponoćnu izdavačku kuću” (Les Éditions de Minuit). Bila je to potpuno podzemna, ilegalna štamparija koja je prkosila okupatoru i objavljivala patriotska i slobodarska dela francuskih intelektualaca.

Prva knjiga koju su tajno odštampali i u hiljadama primeraka širili kroz okupiranu Francusku bila je upravo Verkorova prva novela – Tišina mora (Le Silence de la mer, 1942). To delo je postalo kultni simbol kulturnog otpora fašizmu. Niko u javnosti nije znao ko se krije iza imena Verkor sve dok rat nije završen.

Nakon rata, pod uticajem užasa holokausta i stradanja koje je video, Verkor je ostao duboko posvećen egzistencijalističkim i moralnim temama, pišući pod snažnim uticajem mislilaca poput Alberta Kamija. Gotovo sva njegova kasnija dela bave se pitanjem ljudskosti, morala i granica čovekovog dostojanstva:
- zopačene životinje (1952) – preispituje zakonsku i antropološku definiciju čoveka kroz priču o novoj vrsti.
- Silva (1961) – neobičan fantastični roman o lisici koja se pred očima jednog čoveka pretvara u ženu, čime autor ponovo istražuje proces nastanka svesti, učenja i postajanja „ljudskim bićem”. Knjiga je bila u finalu prestižne svetske SF nagrade Hugo.
- Gnevni (Colères) – roman koji se bavi ljudskom potragom za besmrtnošću.

Zahvaljujući svom integritetu, Verkor je posle rata postao velika moralna i intelektualna figura u Francuskoj. Bio je angažovan u odbrani ljudskih prava, protivnik kolonijalizma i potpredsednik francuskog PEN centra. Pored pisanja, nastavio je da se bavi likovnom umetnošću i razvio je posebnu, jedinstvenu tehniku sito-štampe za reprodukciju umetničkih dela.

Preminuo je 10. juna 1991. godine u Parizu u svojoj 89. godini. Danas se smatra jednim od najplemenitijih glasova francuske književnosti 20. veka, piscem koji je kroz alegorije i fantastiku uvek branio humanizam.