Godina izdanja: 1987
ISBN: 291
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor: Moris Renar / Maurice Renard
Izdavač: Narodna knjiga, Beograd
Edicija: Zvezdane staze
Godina: 1987
Obim: 225 str.

„Doktor Lern“ (originalni francuski naslov: Le Docteur Lerne, sous-dieu / „Doktor Lern, pod-bog“) je naučnofantastični i fantastični roman francuskog pisca Morisa Renara (Maurice Renard), prvobitno objavljen 1908. godine.

Priča prati mladog čoveka po imenu Nikola Vermont koji dolazi na imanje svog ujaka, ekscentričnog i genijalnog hirurga doktora Lerna. Ubrzo otkriva da ujak u svojoj tajnoj laboratoriji u dvorcu izvodi jezive i revolucionarne eksperimente presađivanja i transplantacije organa.

Knjiga vizionarski, decenijama pre modernog razvoja genetike, otvara pitanja genetičkog inženjeringa, etičkih i moralnih granica nauke, kao i posledica čovekovog mešanja u zakone prirode i preuzimanja uloge boga (otuda podnaslov „pod-bog“). Pisan je u napetom, gotskom maniru tradicionalne avanturističke proze sa elementima jeze i nelagode.



Moris Renar (Maurice Renard, 1875–1939) bio je izuzetno plodan i uticajan francuski pisac koji se danas smatra jednim od pionira moderne evropske naučne fantastike. Iako je stvarao u periodu pre nego što je termin „naučna fantastika“ uopšte zvanično nastao, ostavio je neizbrisiv trag spajajući naučne hipoteze sa hororom, gotskom atmosferom i krimi-pričama.

Renar nije samo pisao fantastiku, već je bio i njen teoretičar. Svoja dela je nazivao „čudesno-naučnim“ romanima (romans merveilleux-scientifiques). Njegova filozofija bila je da književnost treba da istražuje kako primena naučnih otkrića utiče na ljudsku psihologiju i društvo, čime je direktno anticipirao ono što danas zovemo modernim Sci-Fi žanrom.

Rođen je u bogatoj građanskoj porodici i po obrazovanju je bio pravnik, ali je advokaturu brzo napustio zbog književnosti. Na njegovo pisanje ogroman uticaj imali su Edgar Alan Po, Žil Vern i H. Dž. Vels. Tokom života u Parizu vodio je ugledan književni salon gde su se okupljali čuveni pisci tog doba, poput čuvene književnice Kolet.

Iako je „Doktor Lern“ lansirao njegovu karijeru, svetsku slavu je stekao romanom „Orlakove ruke“ (Les Mains d`Orlac, 1920). Priča prati slavnog pijanistu koji u nesreći gubi ruke, nakon čega mu hirurzi presađuju ruke pogubljenog ubice. Pijanista ubrzo počinje da veruje da te ruke imaju sopstvenu volju i nagon za ubijanjem. Ovaj roman je doživeo čak nekoliko holivudskih i evropskih filmskih adaptacija, od kojih je najpoznatija kultna verzija „Luda ljubav“ (Mad Love, 1935) sa Piterom Lorijem u glavnoj ulozi.

Renar je u svojim delima opisao koncepte koji će u svetskoj književnosti postati popularni tek decenijama kasnije:
- Kloniranje i androidi: U romanu „Majmun“ (Le Singe, 1925) opisuje proces stvaranja identičnih veštačkih ljudi (androida) pomoću elektrolize, zbog čega je knjiga u to vreme bila zabranjivana od strane crkve.
- Kiborzi: Pored delova „Doktora Lerna“, u romanu „L`Homme truqué“ (1921) piše o čoveku oslepljenom u Prvom svetskom ratu kome lekari ugrađuju elektronske oči (elektroskope).
- Smanjivanje ljudi: Knjiga „Čovek među mikrobima“ (1928) prati čoveka koji se smanjuje do mikroskopskih veličina – motiv koji će Holivud iskoristiti tek 1950-ih u filmu „The Incredible Shrinking Man“-.
- Nevidljivost i fizika: U priči „Čovek koji je želeo da bude nevidljiv“ (1923) kritikovao je Velsa i dokazao naučnu činjenicu da bi potpuno nevidljiv čovek zapravo bio slep, jer svetlost ne bi mogla da se odbija o njegovu mrežnjaču.

Tokom Prvog svetskog rata, Renar je služio kao konjički oficir u francuskoj vojsci i za to vreme uopšte nije pisao. Pred kraj života postao je potpredsednik Udruženja književnika Francuske. Umro je u novembru 1939. godine usled postoperativnih komplikacija nakon jedne hirurške intervencije – što je ironičan kraj za pisca koji je čitavu karijeru izgradio pišući o opasnim i jezivim operacijama.