ISBN: 128
Godina izdanja: 1998
Jezik: Engleski
Autor: Strani

Autor: Isaac Asimov
Ilustracije: Rob Taylor
Naslov: I, Robot - Short Stories
Izdavač: Oxford University Press, Oxford
Godina: 1998
Obim: 90 str.

Sadržaj knjige je prikazan na fotografiji.

„Ja, robot“ je kultna zbirka naučnofantastičnih priča Isaka Asimova objavljena 1950. godine. Kroz sećanja robopsihološkinje dr Suzan Kalvin, knjiga prati evoluciju robota i istražuje etičke dileme i paradokse proizašle iz čuvena Tri zakona robotike. Delo predstavlja temelj moderne naučne fantastike i uticalo je na celokupno razumevanje veštačke inteligencije.



Isak Asimov (1920–1992) bio je američki pisac i doktor biohemije, rođen u Rusiji, koji je stekao status jednog od najvećih i najuticajnijih autora naučne fantastike u istoriji. Zajedno sa Arturom Klarkom i Robertom Hajnlajnom, činio je „Veliku trojku“ pisaca ovog žanra koji su oblikovali modernu viziju budućnosti.

Napisao je preko 500 knjiga i na desetine hiljada pisama i razglednica. Pored toga što je bio neverovatno brz i disciplinovan pisac, bio je i izuzetno svestran. Njegove knjige pokrivaju čak 9 od 10 glavnih kategorija Djuijeve decimalne klasifikacije. Pored naučne fantastike, pisao je knjige iz oblasti hemije, astronomije, istorije, matematike, pa čak i vodiče kroz Bibliju i Šekspira, kao i detektivske priče.

Njegov književni univerzum se uglavnom deli na tri velika stuba, koja je kasnije povezao u istu istorijsku liniju:
- Serijal o Robotima (gde spada i zbirka „Ja, robot“) – istražuje razvoj veštačke inteligencije i uvođenje Tri zakona robotike.
- Serijal o Galaktičkom carstvu – prati uspon i širenje ljudske civilizacije kroz svemir.
- Serijal „Zadužbina“ (Foundation) – njegovo kapitalno delo koje je dobilo prestižnu nagradu Hugo za najbolji SF serijal svih vremena. Priča prati matematičara Harija Seldona koji pomoću nauke „psihoistorije“ predviđa pad carstva i pokušava da skrati period mračnog doba.

Njegova porodica je po dolasku u SAD držala prodavnice slatkiša i novina u Bruklinu. Mali Isak je morao da pomaže roditeljima u radnji, a tamo je dobio priliku da čita prve pulp časopise sa naučnofantastičnim pričama koji su tek stizali na kioske. Iako je pisao o međuzvezdanim putovanjima i kolonizaciji svemira, Asimov je imao ogroman strah od letenja avionom. Tokom celog života leteo je svega dva puta, a radije je putovao vozom ili brodovima. Za razliku od većine ljudi koji ne vole skučene prostore, Asimov je uživao u njima. Voleo je da radi u malim prostorijama bez prozora, uz svetlost lampe, jer mu je to pomagalo da se potpuno fokusira na pisanje. Upravo je on skovao reč robotika (eng. robotics), kao i reč psihoistorija. Kada je upotrebio termin robotika, mislio je da ta reč već postoji u engleskom jeziku (po analogiji sa fizikom ili mehanikom), da bi tek kasnije saznao da ju je zapravo on izmislio.

Bio je dugogodišnji član Mense. Asteroid 5020 Asimov, krater Asimov na planeti Mars[5] i jedna osnovna škola u Bruklinu dobili su ime u njegovu čast. Bio je predsednik Američke humanističke asocijacije.

Godine 1977. Asimov je pretrpeo srčani udar. Umro je od side, jer je 1983. godine bio zaražen virusom HIV-a preko transfuzije koju je dobio dok je bio na operaciji srca. Ta činjenica je objavljena tek deset godina posle njegove smrti.

Postoje četiri Asimovljeva zakona robotike koja važe i danas, a glase:
0. Robot ne sme naškoditi čovečanstvu, niti svojom pasivnošću dozvoliti da se naškodi čovečanstvu.
1. Robot ne sme naškoditi čoveku, niti svojom pasivnošću dozvoliti da se naškodi čoveku, osim kada je to u suprotnosti s nultim zakonom.
2. Robot mora slušati ljudske naredbe, osim ako su one u suprotnosti sa nultim ili prvim zakonom.
3. Robot treba štititi svoj integritet, osim kada je to u suprotnosti sa nultim, prvim ili drugim zakonom.

Asimov je za svoje najbolje delo smatrao priču Poslednje pitanje iz 1956. godine.

Tokom 1964. ponudio je svoje viđenje sveta 2014. godine.