ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1992
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Clarke, Arthur C., 1917-2008 = Klark, Artur Č., 1917-2008
Naslov Duh sa Grend Benksa / napisao Artur Klark ; preveo Zoran Jakšić
Jedinstveni naslov ǂThe ǂghost from the Grand Banks. srpski jezik
Vrsta građe roman
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 1992
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Polaris, 1992 (Zemun : Metem)
Fizički opis 189 str. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Jakšić, Artur (prevodilac)
Zbirka ǂBiblioteka ǂPolaris. Serija naučne fantastike Polaris
(Broš.)
Napomene Prevod dela: The Ghost from the Grand Banks / Arthur C. Clarke
Tiraž 1.000.

Duh sa Grand Banksa
Roman „Duh sa Grand Banksa“ (The Ghost from the Grand Banks, 1990) Artura Č. Klarka pripada njegovoj kasnijoj naučnoj fantastici i zasnovan je na ideji ponovnog pronalaženja i podizanja olupine Titanika. Radnja je smeštena u budućnost, neposredno pred stogodišnjicu potonuća broda, kada se različite ekipe i finansijeri upuštaju u izuzetno ambiciozan tehnički poduhvat – da izvuku delove Titanika sa dna Atlantika i ponovo ih predstave svetu.
Klark u romanu povezuje fascinaciju Titanikom, savremenu tehnologiju, kompjuterske simulacije i preduzetnički duh. Posebno ga zanima granica između nauke, spektakla, komercijalizacije istorije i ljudske potrebe da oživi prošlost. Roman obiluje tehničkim detaljima o podvodnim operacijama, konstrukcijama, računarima i inženjerskim rešenjima, što je karakteristično za Klarkovu prozu.
Naslovni „duh“ nije toliko natprirodna pojava koliko simbol prisustva prošlosti koja nastavlja da opseda savremeni svet. Titanik je prikazan kao kulturni mit, ali i kao konkretan tehnički problem koji savremena tehnologija pokušava da savlada. Klark pritom unosi i humor, ironiju i niz spekulacija o budućnosti, naročito o odnosu čoveka i računara.
Roman je zanimljiv i po tome što nastaje u vreme kada je interesovanje za olupinu Titanika ponovo bilo veoma veliko nakon njenog otkrića 1985. godine. Klark koristi tu stvarnu istorijsku pozadinu kao polazište za fikciju o tome šta bi ljudi mogli pokušati da učine sa slavnom olupinom.

Artur Čarls Klark (Arthur Charles Clarke, 1917–2008), britanski pisac naučne fantastike, naučni popularizator, pronalazač i futurista, jedan od najznačajnijih autora žanra u 20. veku. Rođen je u Minehedu u Engleskoj. Tokom Drugog svetskog rata služio je u britanskom Ratnom vazduhoplovstvu, gde je radio na radarskim sistemima. Posle rata studirao je matematiku i fiziku na Kraljevskom koledžu u Londonu. Klark je još 1945. u stručnom članku izložio zamisao o korišćenju geostacionarnih satelita za globalne telekomunikacije, zbog čega se često navodi kao jedan od vizionara moderne satelitske komunikacije. Njegov interes za svemirska istraživanja, tehnologiju, astronomiju i budućnost čovečanstva postao je osnova gotovo čitavog njegovog književnog rada. Među njegovim najpoznatijim delima su „Kraj detinjstva“, „Grad i zvezde“, „Sastanak sa Ramom“, „Fontane raja“ i ciklus započet romanom „2001: Odiseja u svemiru“. Film 2001: A Space Odyssey Stenlija Kjubrika nastao je u saradnji sa Klarkom i na osnovu njegovih ideja i pripovetke „Stražar“. Njegovu prozu karakterišu naučna uverljivost, optimizam u pogledu ljudskog znanja, fascinacija kosmosom i čest susret čoveka sa pojavama koje prevazilaze njegovu moć razumevanja. Jedna od najpoznatijih njegovih formulacija glasi da se svaka dovoljno napredna tehnologija ne može razlikovati od magije, što je postalo poznato kao Treći Klarkov zakon. Klark se sredinom pedesetih godina preselio na Šri Lanku, gde je proveo najveći deo ostatka života. Pored pisanja, bavio se ronjenjem i podvodnim istraživanjima, što je takođe ostavilo trag u njegovim delima, uključujući i romane povezane s morem i podvodnim svetom. Umro je 2008. godine u Kolombu, ostavivši iza sebe jedan od najuticajnijih opusa u istoriji naučne fantastike.

MG18 (N)