ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1952
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Izdavač: Bratstvo-Jedinstvo, Novi Sad
Crteži: Kliford Geri, Mirko Stojnić
Prevod: Viktor Dmitrijev
Povez: broširan, sa omotom
Broj strana: 238
Potpisana, vrlo dobro očuvana.
Retko sa omotnicom.

„Patrola vasione“ nije roman. To je jedna od vrsta američke beletristike. To je neka vrsta scenarija poteklog iz pera tehnokratskog i, na svoj način, dobronamernog i humano raspoloženog Amerikanca. Pisac je u suštini realan, dovoljno realan da ne zaluta, recimo u 5000 g. naše ere. Izabrao je XXI stoleće.

Impresioniraju realna maštanja ove knjige. Tehnička postignuća koja pisac predočava su ustvari dostignuća našeg doba, samo što njihov domet prevazilazi dosadašnja ostvarenja. I još nešto. Nauka, a specijalno nuklearna fizika privlači nas kao svetiljka mušice, ali mi nikako ne možemo da se oslobodimo straha da ne oprljimo krila. Isuviše zlokobno grme eksplozije hidrogenskih bombi i još suviše malo ima vesti o ukroćenoj atomskoj eneršji. U svetu „Patrole“ eksplozije postoje samo u sećanju vrlo starih ljudi, dok je konstruktivna primena radioaktivnih elemenata normalna kao radio aparati u naše vreme. Doduše, jedan raketni brod nailazi u vasioni na ostatke neke planete koja se, prema pretpostavkama naučnjaka raspala od veštački izazvane atomske eksplozije, ali laici XXI veka o tome ništa ne znaju, pa su, prema tome, mirni. Ustvari ova epizoda u knjizi je opomena nama, ljudima XX veka. .. I čitalac počinje da veruje da . ..

Osim toga, vedro deluje i odmara nas (naročito poele rezolucione akrobatike Tihonovih i Ko) nedogmatičnost pisca. On jasno izražava svoje simpatije prema načelima zakonitosti, rasne i nacionalne jednakosti, individualne slobode ograničene samo interesima čitave zajednice, ostaje tolerantan prema izvesnim ljudskim slabostima i nenametljivo, ali jasno ironizira na račun tipične amerikanštine. Ne bi se moglo reći ni da nameće čitaocima rešenje budućeg uređenja sveta kao idealno.

Posebno mesto u knjizi zauzima opis malog naroda amfibija na Veneri. Ovaj narod nisu ljudi — ni fiziološki, ni mentalno. Venerijanci, . ili tačnije Venerijanke, žive u sasvim drugačijim prilikama od razumnih bića sa Zemlje, što uslovljava i potpuno stranu za nas psihologiju i u osnovi različito rešavanje pojedinih životnih problema. Oni dolaze na svoj, za ljude potpuno nepojmljiv način, do istih naučnih otkrića do kojih su došli i ljudi. Hm. .. kako? Pisac ne daje odgovor na ovo pitanje. On samo konstatuje da je celokupno naše mišljenje uslovljeno `specifičnošću našega života na Zemlji i da ćemo se mi osećati ošamućeni ne samo na nekoj drugoj planeti, već i u vasioni čim, recimo, ne budemo mogli da odredimo šta je gore, a šta dole, šta je levo, a šta desno.

- Viktor Dmitrijev

(K-311)