ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1960
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Zločin doktora Kerna : [fantastični roman] / Aleksandar Beljajev ;
Omotni naslov Zločin Dr-a Kerna
roman
Novi Sad : Progres, [196?],
Fizički opis 154 str. ; 15 cm
Zbirka Mala knjiga / Progres, Novi Sad

Kor. i hrpt. stv. nasl.: Zločin Dr-a Kerna.
Beljaev, Aleksandr Romanovič, 1884-1942 = Беляев, Александр Романович, 1884-1942

Očuvanost 4-.

ALEKSANDAR BELJAJEV
Period između dva svetska rata u SSSR-u, na polju naučne fantastike, često se određuje i kao `period Beljajeva` jer je Aleksandar Romanovič Beljajev (1884-1942) ubedljivo bio, među čitaocima, najpopularniji pisac ovog žanra. Prvom pričom, «Glava gospodina Douela», objavljenom 1925.g. (koja će 1937.g. biti proširena u istoimeno roman), započeo je Beljajev svoju karijeru u kojoj će objaviti 70-tak knjiga, među kojima je i 10-tak naučno fantastičnih. Sva njegova žanrovska dela bazirana su na naučnim saznanjima odnosno hipotezama i njihovoj `razradi` koja podrazumeva oživljavanje i ugradnju u svakodnevni život u budućnosti. Tako je tema prve priče i potonjeg romana eksperiment sa odvajanjem žive glave od tela; kako označava samo ime romana «Čovek-amfibija» iz 1928.g. reč je o stvaranju posebne vrste čoveka koji može da živi i u vodi i na suvom; ovaj roman otvara autorevu omiljenu temu naučnog poboljšavanja čoveka, sa svim prednostima i problemima koje ona donosi a koja je osnov romana «Čovek koji je izgubio lice» (1929), «Laboratorija dubive» (1928), «Čovek koji je našao svoje lice» (1940), «Arijel - leteći čovek» (1941). Roman «Borba u eteru» (1928) razmatra probleme otkrivanja i upotrebe raznih vidova energije, «Vazdušni brod» (1934) opisuje buduće načine putovanja, «Podvodni zemljoradnici» (1930) otkrivaju nove metode rešavanja problema povećane potrebe za hranom. Osim `ovozemaljske` budućnosti, Beljajev je spekulisao sa otiskivanjem čoveka u svemir; u romanima «Skok u ništa» (1933) i «Zvezda Kec» (1936) predstavljene su ekspedicije hrabrih kosmonauta. Romani «Gospodar sveta» (1929) i «Prodavac vazduha» (1929) otkrivaju piščev strah pred mogućim manipulacijama i zloupotrebama moćne nauke, sposobne da donese blagostanje ali i uništi svet odnosno trajno porobi neke narode ili klase. Beljajev je, osim naučno fantastične proze, pisao i tekstove o odnosu nauke i ovog žanra što ga čini i jednim od prvih teoretičara ovog vida literature u Sovjetskom Savezu. Čitav opus Beljajeva, kao i svih ostalih pisaca u SSSR-u tog vremena, bio je pod direktnom kontrolom državnih cenzora koji su `brinuli` da knjige budu na partijskoj liniji i bez njihovog odobrenja ni jedna knjiga nije mogla biti štampana. Ispunjenje tih zadataka značilo je da su negativci uvek kapitalisti, njihovi političari i nemoralni naučnici, kojima je jedini cilj da izrabljuju radnike i unište socijalizam. S druge strane, čistota i dobronamernost bili su rezervisani za hrabre i požrtvovane sovjetske radnike i intelektualce. Kada bi se ispoštovali svi zadati obrasci, piscima nije, nakon idelološke agitacije, ostajalo previše prostora za pravu literaturu. Ipak, romani Beljajeva, ma koliko bili pojednostavljeni, sa veštačkim, beskrvnim likovima, uspevaju da se nametnu čitaocima kako svojom naučnom utemeljenošću (u širokom nizu disciplina, od medicine i bilogije do atomske fizike) tako i pažljivo vođenom radnjom i zanimljivim predviđanjima (pojedina su se ostvarila, druga je tehnologija prevazišla; otuda su neki romani potpuno nezanimljivi, kao npr. oni o putu u svemir a po tome su slični romanima iste tematike tako znamenitog pisca kakav je Artur Klark). Proteklo vreme potvrdilo je veliki značaj Beljajeva za stasavanje i razvoj sovjetske (a samim tim i svetske) naučne fantastike.