ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1985
Jezik: Engleski
Autor: Strani

Роџер Зелазни: Овај бесмртник
Издавач: METHUEN, Лондон, 1985.год.
Меки повез, 178 страна, енглески језик.
Очуваност приказана на фотографијама.
ИЗУЗЕТНО РЕТКО- ЈЕДИНИ ПРИМЕРАК У ПОНУДИ.

`Proza Rodžera Zelaznija (1937-1995), uz onu Harlana Elisona i Semjuela Dilejnija, smatra se najčistijim primerima američke strane tzv `novog talasa` koji je u drugoj polovini 1960-tih, zahvaljujući delima mlađih pisaca u Engleskoj i SAD, istrgao naučnu fantastiku iz paraliterarnog geta i uveo je u svetove velike, ozbiljne literature. Celokupni Zelaznijev opus od gotovo 40 knjiga, u znaku je traganja za drugačijim, nešablonizovanim licem naučne fantastike; čak i kada je pisao `lakše` priče i romane njegovi standardi bili su višlji nego maksimalni dometi mnogih pisaca. Prvu priču Zelazni je objavio 1962. a prvi roman `Ovaj besmrtnik` (u stvari proširenu priču `I zovite me Konrad`) 1966. godine; u narednim decenijama on je gotovo redovno objavljivao po barem jednu knjigu i nekoliko priča godišnje i većina njih bila je u konkurencijama za žanrovske nagrade.

Svako Zelaznijevo delo, priča (koje su bile i ostale njegova prva literarna ljubav), novela ili roman (pisao je, sporadično i poeziju), zrače vanrednom atmosferom, fascinantnim zapletima u koje su utkane mnoge aluzije i citati iz svetske mitologije (od egipatske, starogrčke do indijske), religije, filozofije i dela književnih klasika; njegov stil je poetski melodičan i otvoren za sve oblike eksperimentisanja u pripovedanju. Originalnih njegovih ideja i svežina varijacija starih tema, kao i elegantna lakoća u šetanju kroz podžanrovsku ikonografiju čine Zeleznija jednim od najzavodljivijih autora sveukupne naučne fantastike.

Najveći broj Zelaznijevih priča sakupljen je u zbirke `Četiri za sutrašnjicu` (1967), `Vrata njegovog lica, svetiljke njegovih usta i druge priče` (1971), `Zovem se Legija` (1976), `Poslednji branitelj Kamelota` (1980), `Varijacije jednoroga` (1983). Među romanima najpoznatiji su (uz pomenuti `Ovaj besmrtnik`): `Gospodar snova` (1966), `Gospodar svetlosti` (1967), `Ostrvo smrti` (1969), `Stvorenja svetlosti i tame` (1969), `Danas biramo lica` (1973), `Deus Irae» sa Filipom Dikom” (1976), `Most od pepela` (1976), romani o Dilvišima `Promenjiva zemlja` (1981), `Dilviš, ukleti` (1982), `Mačije oko` (1982).

Zelazni je umeo veoma trezveno da proceni kada je u svojim delima zadovoljio a kada podbacio i to nije krio, odbijajući da podlegne nametnutoj komercijalnoj mistifikaciji. Takođe nije preterivao u veličanju serije epsko-fantastičkih romana i priča o svetu Ambera koja mu je donela najveću slavu (govoreći da su u pitanju `prijatne relaksacije` između ozbiljnijih knjiga). Amber serija ima dva ciklusa od po pet romana: prvi o princu Korvinu (`Devet prinčeva Ambera` 1970, `Puške Avalona` 1972, `Znak jednoroga` 1975, `Oberonova ruka` 1976, `Predvorje haosa` 1978) a drugi o njegovom sinu Merlinu (`Aduti propasti` 1985, `Krv Ambera` 1986, `Znak haosa` 1987, `Vitez senke` 1989. i `Princ haosa` 1991). Proza Rodžera Zelaznija nezaobilazna je literatura za svakog čitaoca koji pretenduje da stekne uvid u vrhunce naučne fantastike.`
Илија Бакић