ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1985
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Hronike Dine (Dina 4–6)
Izdavač: Polaris, Beograd
Godina: 1985.
Povez: broširano
Stanje: dobro očuvane knjige, bez pečata, pisanja, podvlačenja

BOŽANSKI CAR DINE 1–2 (Dina 4)
Više od tri i po hiljade godina proteklo je otkako je Pol Atreid postao slobodnjački mesija i car poznate vaseljene. Planeta Arakis, nekad suv, pustinjski svet zvani Dina, sad je puna zelenila i vlage. Jedina karika s tom dalekom prošlošću je Leto II, sin Pola Muad’Diba. Ali on više nije čovek.
U nadi da će spasti ljudski rod od sigurnog uništenja, Leto je počinio monstruozno samožrtvovanje i spojio se s peščanim crvom, što mu je podarilo izuzetno dug život i vlast toliko apsolutnu i svemoćnu da ga većina vaseljene smatra bogom.
Letova vladavina nije blagonaklona. Njegov preobražaj nije od čoveka načinio čudovište samo fizički, već i moralno. Pobuna koju predvodi Siona, pripadnica kuće Atreida, teži da zbaci despota s vlasti, ali Siona nije svesna da Letova Zlatna staza za spas čovečanstva zahteva da ona ispuni sudbinu koju nikad nije želela – niti je mogla da je zamisli.
U Božanskom caru Dine, Frenk Herbert nastavlja da se hvata ukoštac sa spregom vlasti, religije i mitologije, zalazeći ovog puta u pitanja božanskog prava i suštine tiranije, a pritom ne gubi iz vida ključno pitanje – da li je tiranin zlikovac ili heroj, ili pak nešto treće što nadilazi konvencionalne podele i konvencionalni moral.

JERETICI DINE 1–2 (Dina 5)
Leto II Atreid, bogocar poznate vaseljene, mrtav je. Zlatna staza, njegov plan da spase čovečanstvo od samouništenja, ostala je za njim. Suzbijajući stremljenja čitavog ljudskog roda tokom tri i po milenijuma svoje vladavine, Leto je izazvao Raštrkavanje, pomamni beg čovečanstva ka najudaljenijim krajevima univerzuma. Sada, hiljadu i po godina nakon njegove smrti, neki od tih Izgubljenih se vraćaju sa željom da pokore staro carstvo.
Dok se borba za prevlast vodi između brojnih frakcija, u pustinjama Rakisa, nekadašnjeg Arakisa, javlja se devojka sa sposobnošću da kontroliše džinovske crve. Njena pojava, predskazana u tajnim proročanstvima bogocara, biće stožer oko koga će se vrteti ne samo sudbina planete koja je nekad bila centar vaseljene već i sudbina Zlatne staze i celokupnog čovečanstva.

KAPITOL DINA 1–2 (Dina 6)
Poslednji roman Frenka Herberta u veličanstvenom serijalu Dina – najprodavanijoj SF sagi svih vremena.
Arakis, pustinjska planeta, uništen je. Začin je prestao da teče. Uvažene matere, nasilan matrijarhalni kult koji se vratio iz Raštrkavanja, pokorile su ostatke starog carstva. Samo benegeseritkinje još odolevaju uništenju, ali znaju da je to bitka koju će izgubiti.
Vrhovna časna majka Odreida pretvara Kapitol, sedište sestrinstva, u novu pustinjsku planetu na kojoj će, nada se, crvi ponovo slobodno lutati. A kad budu bile kadre da kontrolišu reprodukciju crva, benegeseritkinje će ponovo vladati melanžom, najvažnijom materijom u vaseljeni. Ipak, njihovo istinsko oružje protiv uvaženih matera jeste čovek koji je živeo hiljade života. Čovek koji je služio bogocara Leta II i njegovog oca Pola Muad’Diba Atreida.

Frenk Herbert bio je jedan od najznačajnijih pisaca naučne fantastike. Rođen je 8. oktobra 1920. godine u Takomi, u Vašingtonu.
Bio je i uspešan novinar, fotograf, esejista, pisac priča, književni kritičar, konsultant u oblasti ekologije i predavač.
Napisao je više od četrdeset romana i zbirki priča, eseja i poezije. Najpoznatiji je po serijalu Dina, prema kom je Dejvid Linč 1984. godine snimio istoimeni film.
Ogromna popularnost knjige dovela je čak do pet nastavaka: Mesija Dine (1969), Deca Dine (1976), Božanski car Dine (1981), Jeretici Dine (1984) i Kapitol Dina (1985).
Među njegovim značajnim delima su The Dragon in the Sea, Destination: Void, The Saratoga Barrier i The Green Brain, kao i Soul Catcher, jedini njegov roman koji ne pripada naučnoj fantastici.
Preminuo je 11. februara 1986. godine u Medisonu, u Viskonsinu.

Frenk Herbert (1920–1986) primer je pisca koji se prepoznaje po jednom delu. U Herbertovom slučaju reč je i o njegovom životnom delu, sagi o peščanoj planeti Dini. Iako je objavljivao priče od 1952. godine, a 1956. je izašao i njegov prvi roman, Herbert će postati poznat i svetski slavan tek 1965. kada se pojavio roman „Dina”. Seriju nastavlja roman „Mesija Dine” iz 1969. godine, a zatim su usledili „Deca Dine” (1976), „Božanski car Dine” (1981), „Jeretici Dine” (1984) i „Kapitol Dine” (1985). Herbert je, međutim, pored pomenutih, pisao i tzv. „nezavisne” romane i priče širokog raspona žanrovskih tema i zavidnog kvaliteta (kao što su „Hajzembergove oči” iz 1966, „Zeleni mozak” iz 1966, „Tvorci nebesa” iz 1968, „Tvorci Boga” iz 1970, „Heistormova košnica” iz 1972, „Incident Isus” iz 1979, „Efekat Lazar” iz 1983. godine), ali su svi ostajali u senci „Dine”, žanrovskog hita i klasika.
Priča o, u budućem vremenu i nekom drugom svemiru smeštenoj, peščanoj planeti nastanjenoj džinovskim crvima koji proizvode drogu „melanž” sposobnu da produžuje ljudski vek, oko koje se bore bogataške kuće, dok u pritajenosti slobodni pustinjski narod čeka dolazak svog mesije, svakom knjigom se usložnjavala i širila na naredna pokolenja i sledeće vekove. Superiorna tehnologija i nomadska skromnost, srednjevekovni feudalni ratovi laserima, zavere i protivzavere, moćna carstva i organizacije u senci koje hiljadama godina kroje i usmeravaju istoriju – spleteni su pod jarkim svetlom beskrajne pustinje da bi postali pozornica za tragedije porodice, ljubavne jade i stasavanje mesija, bića nadljudskih sposobnosti koje će razrušiti sve planove i izgraditi svet po svom nahođenju.
Učenja o tokovima istorije i propastima civilizacija, o tehnikama borbe pojedinca i grupa, o smislu življenja... obojena su egzotičnim arapskim misticizmom, dok su ekološki tokovi Dine besprekorno i nadahnuto opisani. Spoj akcije i „dubljih” sadržaja izuzetno je izbalansiran. Rečju, iako nedovršena, saga o peščanoj planeti vanredan je primer čistokrvnog naučno-fantastičnog dela, istovremeno zanimljivog, poletnog i intrigantnog. Čak i u segmentima sage koji su nedorečeni, sačuvana je atraktivnost i zavodljivost ideja o čudnovatom, izmaštanom svetu, koji trajno ostaje u sećanju čitalaca.
MG128 (N)