ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1986-1988
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Najbolji serijal u istoriji naučne fantastike!
Originalnu trilogiju „Zadužbina“ sačinjavaju knjige: Zadužbina, Zadužbina i Carstvo, Druga Zadužbina.
Komplet „Zadužbina 2“ čine knjige: Na rubu Zadužbine, Zadužbina i Zemlja.
Roman Preludijum za Zadužbinu predstavljaju kariku između trilogije o Carstvu i romana Zadužbina.

1. „Zadužbina“: U dalekoj budućnosti, u kojoj je planeta Zemlja samo zaboravljena tačkica u svemiru, beskrajno Galaktičko carstvo je u krizi. Jedina osoba sposobna da se suoči s katastrofom koja preti jeste Hari Seldon, psihoistoričar i matematičar. On može naučno predvideti budućnost, a ona ne izgleda nimalo lepo – mračno doba neznanja, varvarizma i ratova trajaće trideset hiljada godina. Kako bi sačuvao celokupno ljudsko znanje i ljudsku rasu, s grupom odabranih naučnika upućuje se na zabačenu i pustu planetu Terminus, s namerom da tamo napišu Enciklopediju Galaktika, zbirku sveg ljudskog znanja. Ali da bi se ona završila potrebne su generacije naučnika, a ko će preuzeti baklju nakon Seldona?

2. „Zadužbina i Carstvo“: Prebrodivši brojne krize i napade neprijateljskih svetova, Zadužbina je suočena s najvećom krizom dosad. U svemiru se pojavio neobični osvajač, pred kojim na volšeban način padaju i najjači. Njegova moć je očigledna, ali je njegova ličnost obavijena velom misterije. A najstrašnije je to što psihoistorijska nauka Harija Seldona nije predvidela njegovo postojanje. Da li će tajanstveni Mazgov skrenuti Zadužbinu s puta ka izbavljenju ljudske rase iz višemilenijumskog pakla varvarizma? Na horizontu se kao izlaz pomalja Druga Zadužbina, osnovana na kraju galaksije, a pitanje koje se nameće stanovnicima Zadužbine jeste Kakav je bio stvarni plan Harija Seldona i psihoistoričara?

3. „Druga Zadužbina“: Nakon mnogo godina borbe, Zadužbina je razorena – uništena od strane Mazgova, mutanta koji može da upravlja ljudskim osećanjima. Ali šire se glasine da postoji Druga Zadužbina, skrivena negde na kraju galaksije, osnovana kako bi sačuvala znanje čovečanstva tokom mnogih vekova varvarstva. Mazgov nije uspeo da je pronađe iz prvog pokušaja – ali sada je siguran da zna gde se ona nalazi. Sudbina Zadužbine je u rukama mlade Arkadije Darel, četrnaestogodišnjakinje sa strašnom tajnom. Dok se naučnici pripremaju za konačni obračun, preživeli stanovnici Zadužbine započinju očajničku potragu. I oni žele da unište Drugu Zadužbinu – pre nego što ona uništi njih.

4. „Na rubu Zadužbine“: Okrutan rat između dve Zadužbine najzad je okončan. Naučnici Prve Zadužbine izvojevali su pobedu i sada se okreću davnoj zamisli Harija Seldona, psihoistoričara i matematičara, da izgrade novo carstvo na ruševinama starog. Ali kolaju glasine da Druga Zadužbina nije uništena, kao što se mislilo, i da preživeli planiraju osvetu. Dva prognana građanina Zadužbine – odmetnuti savetnik i ostareli istoričar – kreću u potragu za mitskom planetom Zemljom... i dokazom da Druga Zadužbina i dalje postoji. U međuvremenu, neko – ili nešto – izvan Zadužbina kao da upravlja događajima ne bi li ih uskladio sa sopstvenim kobnim namerama. Uskoro će obe Zadužbine uvideti da se ubrzano kreću u pravcu tajanstvenog sveta po imenu Gea, i konačne i šokantne sudbine koja ih čeka na kraju univerzuma. Knjiga „Na rubu Zadužbine“ je nastavak trilogije „Zadužbina“, a napisana je više od trideset godina nakon čuvene trilogije Zadužbina.

5. „Zadužbina i Zemlja“: Vekovima nakon pada Prvog galaktičkog carstva sudbina čovečanstva nalazi se u rukama Golana Treviza, bivšeg savetnika Prve Zadužbine. Nažalost, on je odabrao kolektivni um galaksije kao najbolju alternativu za budućnost koja treba da prevaziđe haos. Sa sumnjom u svoj izbor, Treviz odlučuje da sazna kako je izgledala prošlost i kreće na putovanje u potragu za mitskom domovinom čovečanstva – Zemljom, u nadi da će tamo pronaći odgovore za svoju dilemu. Ali Zemlja je izgubljena već hiljadama godina i niko ne može zasigurno da kaže gde se ona nalazi, i da li uopšte više postoji, a svi podaci o njoj izbrisani su iz galaktičkih biblioteka. Društva koja Treviz tokom putovanja upoznaje polako postaju tema obimnog dijaloga o sudbini čoveka koji vodi sa svojim saputnikom Blisom. Treviz naslućuje da mu se odgovori koje bude pronašao uopšte neće svideti... „Zadužbina i Zemlja“, završna knjiga serijala „Zadužbina“ i hronološki poslednja, napisana je četiri godine nakon romana „Na rubu Zadužbine“. „Na rubu Zadužbine“ i „Zadužbina i Zemlja“ napisane su više od trideset godina nakon čuvene trilogije „Zadužbina“.

6. „Preludijum za Zadužbinu“: Godina je 12.020 galaktičke ere, i Kleon I, poslednji galaktički car dinastije Entun, nespokojno sedi na svom prestolu. Uprkos tehnološkom i kulturnom dometu carstva, vremena su burna i leon I traži način da uvede red. Kada mladi matematičar Hari Seldon stigne na Trantor da održi predavanje na temu psihoistorije – svoje teorije predviđanja – Kleon I misli da je našao odgovor u Harijevim neverovatnim proročkim sposobnostima. Hari, vodeći računa da njegova teorija ne padne u pogrešne ruke, postaje najtraženiji čovek u carstvu: osoba koja će stvoriti ključ budućnosti – moć koju će zauvek zvati Zadužbina. „Preludijum za Zadužbinu“ konačno otkriva događaje koji su samo nagovešteni u originalnoj trilogiji „Zadužbina“. Maestralna uvertira u serijal koji je dobio nagradu Hjugo za najbolji naučnofantastični serijal svih vremena. Romani „Preludijum za Zadužbinu“ i „U susret Zadužbini“ predstavljaju kariku između trilogije o Carstvu i romana „Zadužbina.“

Isak Asimov (engl. Isaac Asimov), rođen kao Isak Judovič Ozimov (rus. Isaák Ю́dovič Ozímov; Petroviči, 2. januar 1920 – Njujork, 6. april 1992), često pravopisno nepravilno Ajzak, bio je američki pisac naučne fantastike i biohemičar ruskog porekla. Rođen je u Petrovičima u Smolenskoj oblasti, SSSR. Sa roditeljima emigrirao u SAD kada mu je bilo tri godine. Nastanjuju se u Bruklinu, Njujork, gde je i odrastao. Diplomirao je hemiju na univerzitetu Kolumbija 1939. a 1948. i doktorirao.
Napisao je veliki broj dela, preko 500 knjiga i preko 90.000 razglednica i pisama iz oblasti nauke, kriminalističke književnosti i naučne fantastike. Njegove knjige su objavljene u 9 od 10 glavnih kategorija Duvijeve Decimalne klasifikacije. Pored Roberta A. Heinleina i Artura Č. Klarka, Asimov se smatrao jednim od „Velike Trojke“ pisaca naučne fantastike tokom svog života. Najpoznatije delo mu je Zadužbina, pored kojeg su značajna dela i Galaktičko carstvo i Robot.
Bio je dugogodišnji član Mense. Asteroid 5020 Asimov, krater Asimov na planeti Mars i jedna osnovna škola u Bruklinu dobili su ime u njegovu čast. Bio je predsednik Američke humanističke asocijacije.
Mladost
Asimovi roditelji su bili Ana Rejčel i Džuda Asimov, porodica jevrejskih mlinara. Dobio je ime po majčinom ocu Isaku Bermanu. Kada je rođen, njegova porodica je živela u Petrovičima kod Klimoviča (sada Smolenska oblast, Rusija). 1921. godine, Asimov i još 16 dece u Petrovičima su dobili upalu oba plućna krila. Samo je Asimov preživeo. Kasnije je dobio sestru Marciju. (17. jun 1922 – 2. april 2011) i brata Stenlija (25. jul 1929 – 16. avgust 1995), koji je bio potpredsednik Njujork Njuzdeja. Sa porodicom se preselio u SAD 23. februara 1923. , kada je imao tri godine. S obzirom da su njegovi roditelji uvek govorili jidiškim i engleskim jezikom, nikad nije naučio ruski jezik, ali je i dalje tečno govorio na jidiškom kao i na engleskom. Postao je američki državljanin 1928. godine, kada je imao osam godina.
Obrazovanje i karijera
Asimov je pohađao javne škole u Njujorku sa 5 godina, uključujući Mušku gimnaziju u Bruklinu. Diplomirao je sa 15 godina i započeo je studiranje na Gradskom koledžu u Njujorku. Nakon određenog vremena, prihvatio je stipendiju Kolumbija Univerziteta za mlade Jevreje i prešao na Set Lou Junior Fakultet, Kolumbija Univerziteta. Asimov je posle prvog semestra sa zoologije prešao na hemiju, pošto nije prihvatao `eksperimente na mačkama`. Posle zatvaranja Set Lou koledža, svoje ispite je završio u sklopu univerzitetskih kurseva (kasnije Kolumbijski univerzitet opštih studija) 1938. Nakon dva kruga odbijanja od strane medicinskih škola, 1939. godine, Asimov se prijavio na diplomski program hemije u Kolumbiji. U početku je odbačen i potom prihvaćen samo na probnoj osnovi, završio je magistarski rad iz oblasti hemije 1941. godine, a 1948. godine stekao je doktorat iz biohemije.
U periodu između sticanja ova dva priznanja, Asimov je proveo tri godine tokom Drugog svetskog rata radeći kao civilni hemičar na eksperimentalnoj postaji mornaričkog vazduhoplovstva u Filadelfiji, živeći u delu Volnut Hil u zapadnoj Filadelfiji od 1942. do 1945. godine. Po završetku doktorata, Asimov se zaposlio na Medicinskom fakultetu u Bostonu 1949. godine sa platom od 5.000 dolara (ekvivalentno 51.510 dolara u 2017. godini). Međutim, do 1952. godine, on je zaradio više novca kao pisac nego na univerzitetu, pa je na kraju prestao da radi na istraživanju, ograničavajući svoju univerzitetsku ulogu na predavanje studentima. 1955. godine je unapređen u vanrednog profesora. 18. oktobra 1979. godine univerzitet je pohvalio njegovo pisanje promovišući ga u redovnog profesora biohemije.
Lični život
Asimov je oženio Gertrudu Blugerman (1917, Toronto, Kanada – 1990, Boston, SAD) 26. jula 1942. godine. Par je živeo u stanu u zapadnoj Filadelfiji, dok je Asimov bio zaposlen u Filadelfijskoj mornarici sa dva saradnika (Robert A. Heinlein i L. Sprag de Kamp). Prebacili su se u Boston u maju 1949, zatim u obližnje predgrađe Somervil u julu 1949, Volthem u maju 1951, i na kraju Vest Njuton 1956. Imali su dvoje dece, Davida (rođen 1951) i Robina Joana (rođen 1955. godine). 1970. su se razveli, a Asimov se preselio nazad u Njujork, ovog puta na Zapadnu stranu Menhetna, gde je živeo do kraja svog života.
Asimov je bio klaustrofil: uživao je u malim, zatvorenim prostorima. Posedovao je štand u podzemnoj stanici u Njujorku u kome je voleo da čita knjige uz zvuk vozova. Asimov je opisao Karla Sagana kao jednog od dvoje ljudi koje je upoznao i čiji je intelekt nadmašio njegov. Drugi, tvrdi on, bio je stručnjak za računarske nauke i veštačku inteligenciju Marvin Minski. 1984. godine, Američka humanistička asocijacija (AHA) ga je imenovala Humanistom godine.
Godine 1977. Asimov je pretrpeo srčani udar. Umro je od side, jer je 1983. godine bio zaražen virusom HIV-a preko transfuzije koju je dobio dok je bio na operaciji srca. Ta činjenica je objavljena tek deset godina posle njegove smrti.
MG126 (N)