| Cena: | 
| Želi ovaj predmet: | 5 | 
| Stanje: | Polovan bez oštećenja | 
| Garancija: | Ne | 
| Isporuka: | BEX  Pošta DExpress Post Express Lično preuzimanje  | 
                            
| Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja)  Ostalo (pre slanja) Pouzećem Lično  | 
                            
| Grad: | 
                                    Novi Sad,  Novi Sad  | 
                            
                                                                                        Godina izdanja: Ostalo
                                                                                                                        ISBN: Ostalo
                                                                                                                        Jezik: Srpski
                                                                                                                        Autor: Strani
                                                                                
                        Lepo ocuvano 
 
 
Zvezdani dnevnici Ijona Tihog. Stanislav Lem. Izdavač: NOLIT, Beograd 1964; Zanimljiva biblioteka. Detaljnije: tvrd povez, strana 178 
 
Станислав Херман Лем (пољ. Stanisław Herman Lem) је био пољски књижевник и писац научне фантастике. 
 
Биографија[уреди | уреди извор] 
Рођен је 12. септембра 1921. године у Лавову (у данашњој Украјини) у љекарској породици. 
 
Године 1932. започиње гимназијско школовање у Лавову и матурира 1939. Од 1940. до 1941. студира на Медицинском универзитету у Лавову.[1] После њемачке окупације Лавова 1942. почиње да ради као механичар и заваривач. После совјетског заузимања Лавова 1944. наставља студије медицине. Године 1946. у оквиру процеса репатријације са породицом се сели у Краков. 
 
Исте године пише прву приповијетку Човјек с Марса, коју у наставцима штампа часопис Нови свијет доживљаја. Од 1946. до 1948. сарађује са краковским недељником Општи недељник, у коме штампа пјесме и приче. Од 1947. до 1950. године ради као млађи асистент на Научном конзерваторијуму који је водио Мјечеслав Хојоновски, сарадник мјесечника Живот науке. Године 1970. добија награду Министарства иностраних послова за популаризацију пољске културе у иностранству. Двије године касније постаје члан комисије Пољске академије наука „Пољска 2000“. 
 
Године 1973. добија награду Министарства културе и умјетности за књижевност и постаје почасни члан Удружења писаца научне фантастике Америке. Године 1976. у Пољској добија Државну награду првог степена у области књижевности. Почасни докторат Вроцлавске политехнике добија 1981. Исте године у Пољској је заведена војна управа и Лем 1982. године одлази на годишњу стипендију у Западни Берлин на Висеншафтколег. Од 1983. до 1988. године живи у Бечу. Године 1988. враћа се у Пољску, а 1991. добија аустријску награду „Франц Кафка“. Три године касније постаје члан пољске академије умјетности, 1996. добија Орден са бијелим орлом, а 1997. постаје почасни грађанин Кракова. Године 1998. добија почасне докторате Универзитета у Ополу (Пољска), Лавовског државног медицинског универзитета (Украјина) и Јагелонског универзитета у Кракову. 
 
Умро је у Кракову 27. марта 2006. године. 
 
По његовом роману Соларис снимљена су два филма, Соларис, Андреја Тарковског (1972) и Соларис Стивена Содерберга (2002). 
 
Дела[уреди | уреди извор] 
Болница промјене (1948) 
Астронаути (1951) 
Неизгубљено вријеме (1955) 
Дијалози (1957) 
Звјездани дневници (1957) 
Еден (1959) 
Истрага (1959) 
Дневник пронађен у кади (1961) 
Повратак са звијезда (1961) 
Соларис (1961) 
Непобједиви (1964) 
Summa technologicae (1964) 
Киберијада (1965) 
Високи замак (1966) 
Приче о пилоти Пираксу (1968) 
Господарев глас (1968) 
Савршена празнина (1971) 
Уображена величина (1973) 
Кијавица (1976) 
Локална визија (1982) 
Фијаско (1987) 
Мир на земљи (1987) 
Трен ока (2000) 
 
 
 
 
 
 
 
 
Solaris 
Naucna fantastika