Cena: |
Želi ovaj predmet: | 3 |
Stanje: | Polovan bez oštećenja |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | BEX Pošta DExpress Post Express Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja)
Ostalo (pre slanja) Pouzećem Lično |
Grad: |
Novi Sad, Novi Sad |
Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani
Lepo ocuvano
Zvezdani dnevnici Ijona Tihog. Stanislav Lem. Izdavač: NOLIT, Beograd 1964; Zanimljiva biblioteka. Detaljnije: tvrd povez, strana 178
Станислав Херман Лем (пољ. Stanisław Herman Lem) је био пољски књижевник и писац научне фантастике.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 12. септембра 1921. године у Лавову (у данашњој Украјини) у љекарској породици.
Године 1932. започиње гимназијско школовање у Лавову и матурира 1939. Од 1940. до 1941. студира на Медицинском универзитету у Лавову.[1] После њемачке окупације Лавова 1942. почиње да ради као механичар и заваривач. После совјетског заузимања Лавова 1944. наставља студије медицине. Године 1946. у оквиру процеса репатријације са породицом се сели у Краков.
Исте године пише прву приповијетку Човјек с Марса, коју у наставцима штампа часопис Нови свијет доживљаја. Од 1946. до 1948. сарађује са краковским недељником Општи недељник, у коме штампа пјесме и приче. Од 1947. до 1950. године ради као млађи асистент на Научном конзерваторијуму који је водио Мјечеслав Хојоновски, сарадник мјесечника Живот науке. Године 1970. добија награду Министарства иностраних послова за популаризацију пољске културе у иностранству. Двије године касније постаје члан комисије Пољске академије наука „Пољска 2000“.
Године 1973. добија награду Министарства културе и умјетности за књижевност и постаје почасни члан Удружења писаца научне фантастике Америке. Године 1976. у Пољској добија Државну награду првог степена у области књижевности. Почасни докторат Вроцлавске политехнике добија 1981. Исте године у Пољској је заведена војна управа и Лем 1982. године одлази на годишњу стипендију у Западни Берлин на Висеншафтколег. Од 1983. до 1988. године живи у Бечу. Године 1988. враћа се у Пољску, а 1991. добија аустријску награду „Франц Кафка“. Три године касније постаје члан пољске академије умјетности, 1996. добија Орден са бијелим орлом, а 1997. постаје почасни грађанин Кракова. Године 1998. добија почасне докторате Универзитета у Ополу (Пољска), Лавовског државног медицинског универзитета (Украјина) и Јагелонског универзитета у Кракову.
Умро је у Кракову 27. марта 2006. године.
По његовом роману Соларис снимљена су два филма, Соларис, Андреја Тарковског (1972) и Соларис Стивена Содерберга (2002).
Дела[уреди | уреди извор]
Болница промјене (1948)
Астронаути (1951)
Неизгубљено вријеме (1955)
Дијалози (1957)
Звјездани дневници (1957)
Еден (1959)
Истрага (1959)
Дневник пронађен у кади (1961)
Повратак са звијезда (1961)
Соларис (1961)
Непобједиви (1964)
Summa technologicae (1964)
Киберијада (1965)
Високи замак (1966)
Приче о пилоти Пираксу (1968)
Господарев глас (1968)
Савршена празнина (1971)
Уображена величина (1973)
Кијавица (1976)
Локална визија (1982)
Фијаско (1987)
Мир на земљи (1987)
Трен ока (2000)
Solaris
Naucna fantastika