ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1982
Jezik: Srpski
Autor: Strani

2010 DRUGA ODISEJA - Artur Klark

Naslov originala: 2010: ODYSSEY TWO - Arthur C. Clarke
Izdavač: Otokar Keršovani, Rijeka
SF biblioteka POLARIS
Godina izdanja: 1982
Povez: Tvrdi
Pismo: Latinica
Format: 20,5 X 14,5 cm.
Broj strana: 255



Devet godina nakon kraha Diskaverijeve misije na Jupiteru, americko-sovjetska ekspedicija krece u susret napuštenom svemirskom brodu, kako bi pretražila i ispitala memorijske blokove pobunjenog, „psihoticnog” racunara HAL 9000, ne bi li se ustanovilo šta je pošlo po zlu... I šta se dogodilo sa komandantom Dejvom Boumenom.

Bez najave, kineska ekspedicija uputice se ka istom cilju, a misija se pretvara u mahnitu trku za dragocenim informacijama sa Diskaverija o zagonetnom monolitu koji kruži oko Jupitera. Uz to, u meduvremenu, bice koje je nekada bilo Dejv Boumen – jedini covek koji je otkrio misteriju monolita – krece na svoju misiju ka Zemlji, i šalje neobicna upozorenja.

Njegovo putovanje može se pokazati kao najvažnije: nešto bitno treba da se desi, iako nije jasno ko i sa kojim ciljem stoji iza toga što crni monolit, umnožavajuci se gotovo unedogled, povecava masu Jupitera, transformišuci ga u zvezdu...

U drugom delu kultnog serijala SF žanra, Artur C. Klark još jednom pruža interesantne uvide u mogucnosti evolutivnog toka covecanstva, a pitanju covekovog mesta u Univerzumu pristupa sa kosmickim zamahom, i sa neuporedivom veštinom razvezivanja mnogih cvorišta filozofije i nauke pripovedackom veštinom žanrovskog klasika.


Remek-delo naucne fantastike, koje je imalo širok uticaj na modernu kuturu s kraja prošlog veka, na razvoj savremene misli, književnosti i filma. Današnji citaoci, bilo da se radi o onima koji prvi put otkrivaju svetove Klarkove Odiseje ili onima koji ce nekom od knjiga zaokružiti celinu, imaju priliku da uživaju u klasiku savremene literature.

Iza svakog coveka koji sada živi stoji trideset duhova, odnosno za toliko puta ukupan broj umrlih nadmašuje broj živih. Od osvita vremena približno sto milijardi ljudskih bica hodilo je planetom Zemljom.
Posredi je zanimljiv broj, jer, jednom neobicnom podudarnošcu, postoji takode oko sto milijardi zvezda u našoj lokalnoj vaseljeni, Mlecnom Putu. Za svakog coveka, dakle, koji je ikad živeo, u ovoj Vaseljeni sija po jedna zvezda.
Ali svaka od tih zvezda jeste sunce, cesto daleko blistavije i velicanstvenije od male, obližnje zvezde koju mi nazivamo Sunce. A mnoga - možda pretežna vecina - medu tim stranim suncima imaju planete što kruže oko njih. Gotovo je, znaci, izvesno da na nebu postoji dovoljno prostora da svaki pripadnik ljuske vrste, pocev od prvog covekolikog majmuna, dobije svoj vlastiti raj - ili pakao - veliki poput celog sveta.
Koliko je od tih mogucih rajeva i pakala sada nastanjeno i kakvim sojem stvorenja - to ni na koji nacin ne možemo pretpostaviti; najbliži medu njima milion puta je udaljeniji od Marsa ili Venere, odredišta koja ce ostati nedostižna i narednom pokolenju ljudi. Ali prepreke razdaljine se ruše; jednog dana srešcemo sebi ravne ili svoje gospodare medu zvezdama.
Ljudi su se nevoljno suocavali sa ovom izglednom mogucnošcu; neki se još nadaju da ona možda nikada nece postati stvarnost. No, sve veci broj se pita: `Zašto do takvih susreta vec nije došlo, buduci da se i mi vec nalazimo na pragu otiskivanja u svemir?`



Artur Klark

SER ARTUR CARLS KLARK (1917–2008), britanski pisac i pronalazac. Uz Isaka Asimova smatra se najpoznatijim piscem naucne fantastike. Tokom Drugog svetskog rata služio je u RAF-u kao specijalista za radare. Završio je Kraljevski koledž u Londonu i magistrirao matematiku i fiziku. U njegovu cast, Medunarodna astronomska unija nazvala je geostacionarnu orbitu (42.000 km) Klarkovom orbitom. Godine 1951. napisao je kratku pricu Stražar koja ce postati glavna inspiracija za njegovo verovatno najpoznatije delo i film koje je napisao zajedno sa Stenlijem Kjubrikom – 2001: Odiseja u svemiru (premijerno prikazan 1968). Britanska kraljica Elizabeta II ga je 2000. godine proglasila vitezom.




***Odlično očuvano***