pregleda

časopis OK br. 24 (2003) - na srpskom, retko!!!


Cena:
999 din
Želi ovaj predmet: 2
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
Ostalo (pre slanja)
Lično
Grad: Beograd-Savski venac,
Beograd-Savski venac
Prodavac

REX_3x3 (2042)

99,62% pozitivnih ocena

Pozitivne: 23323

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

Jezik: Srpski

časopis `OK` br. 24 (2003)
Music and Film Magazine
76 strane, A4, kolor korice, unutrašnjost, c/b, uz par kolor strana, štampano na glossy papiru – na srpskom.

U ponudi imam brojeve 1, 2, 5, 9, 10, 12, 13, 17, 18, 19, 20, 24, pa ih potražite u mojoj ponudi. U ovom oglasu se prodaje `OK` br. 24. Svi časopisi su odlično očuvani, neki i nikad čitani (dobio sam više primeraka nekih brojeva od novinara koji su radili i za moje, i za ovaj časopis).

OK br. 24 (2003)
76 strana, A4, kolor korice – na srpskom.
Naslovna: RADIOHEAD. Sadržaj: EYESBURN, Norah Jones, LINKIN PARK, PINK FLOYD, BLUR...

`OK magazin` je počeo da izlazi na proleće 2000. godine, i koncepcijski je bio `wannabe XZ Zabava`, što mu je donekle i uspelo, ali na – u svakom smislu, skromniji način. Zanimljivo je da je izdavač bio stari punker Dejan Pavlov (tj. njegov afirma `Dedalus`), koji je 10-ak godina ranije bio ko-autor i izdavač odlične knjige `Punk u YU 1980-1990` (1991), kao i kompilacije punk poezije `Tragovima punka` (1997). No, koncepcija `OK magazina` nije bila punkerska, već šminkerska?! To je bilo vidljivo već nakon prvog listanja – fenserajski prelom, flo boje na naslovnici... sasvim nepotrebno trošenje love u vreme nakon NATO bombardovanja, i na kraju Miloševićeve vladavine. Bolje da se taj novac trošio na dodatne stranice... `OK` je promovisao `urbanu kulturu`, klabing, i gnušao se svakog tvrđeg rocka, a o metalu da i ne govorimo. Pavlov ipak nije mogao da izbegne punk, pa je priloga o tom pravcu bilo. Programsku koncepciju je dovoljno nagoveštavala naslovnica 1. broja – DARKWOOD DUB, kao i bendovi o kojima se pisalo (Beck, Moby, Negative, Stereolab...). Darkvudi će ponovo biti na naslovnici 20. broja, jer – jel`te, drugih bendova nemamo, pa da ponavljamo iste?! Časopis je imao mali tiraž, koliko se sećam 3000 primeraka, i danas je veoma redak. U Narodnoj biblioteci se nalaze samo par primeraka, od 24 koliko je objavljeno. Pošto se bavio i mnogim drugim temama (film, tehnika..), i pošto mi nije bio zanimljiv, nisam ga skupljao, pa danas nemam ceo komplet, pa potencijalno zainteresovanima nudim samo pojedinačne primerke koje sam sačuvao.

Za časopis su pisali i neki novinari koji su takođe pisali za moje časopise Rock Express i Metal Express, što implicira da je `OK magazin` imao i svetlih trenutaka. Na prvom mestu tu mislim na Dr Sreleta (Srećka Đorđevića, punk entuzijastu), Bronislava Radulovića (koji je danas na Malti, u čemu sam mu malo pomogao dajući mu `garantno pismo` Rock Expressa pre par godina), Uroš Smiljanić (član ACROHOLIA i BETHOR – kojima sam objavio albume), Vukša Veličković i Petar Jončić, koji će postati cenjen filmski TV kritičar na Studiju B i drugim televizijama. Pored njih, za OK su pisali i Stakić, Saša Mirković (B-92), Dimitrije Vojnov, Voja Pantić, Ivačković... – i skoro cela XZ ekipa, koja se, u nedostatku drugog prostora za objavljivanje svojih stavova, preselila na stranice OK magazina, što je bio siguran znak da časopis neće moći da postigne iole relevantan tiraž, jer jednostavno, publika nije želela takav nadmen elitistički pristup, gde novinar smatra da treba da soli pamet `glupom čitaocu`.

OPŠTA PRAVILA – PROČITAJTE PRE KUPOVINE - VAŽE ZA SVE KUPOVINE

*****************************************************************************************************
I DON`T SEND ABROAD.
KUPCI IZ INOSTRANSTVA, PRE KUPOVINE OBAVEZNO ME PRVO KONTAKTIRAJTE !!! TRENUTNO NE ŠALJEM POŠILJKE U INOSTRANSTVO ZBOG NOVE CARINSKE PROCEDURE U SRBIJI.
FOREIGN CUSTOMERS – ALWAYS, ALWAYS, ALWAYS ASK FIRST BEFORE BUYING. AT THIS MOMENT, DUE TO NEW SERBIAN CUSTOMS EXPORT PROCEDURE - I DON`T SEND ABROAD, SORRY.
*****************************************************************************************************

PRVO UPLATA NA RAČUN – ONDA SLANJE: takva je praksa. Beograđani mogu da koriste i mogućnost lične isporuke (tada plaćaju prilikom isporuke, kada se nađemo), a stari kupci i – i pouzeće. Javite se nakon kupovine porukom da vam dostavim broj tekućeg računa za uplatu, i obračun kompletne cene, sa uračunatim ptt troškovima.

POUZEĆEM NE ŠALJEM, osim samo starim kupcima, koji su već kupovali kod mene. Svi ostali - prvi put uplaćuju unapred, a za naredne kupovine moguća je (mada i to ne uvek) i isporuka pouzećem, Post Expressom. Da ponovim, nikad i nikome prvi put ne šaljem pouzećem. Ako vam to ne odgovara, nemojte poručivati kod mene. No, ako sve prođe dobro, od naredne kupovine i to može biti opcija.

ŠALJEM SAMO POST EXPRESSOM (i eventualno kao CC PAKET ako insistirate) i troškove poštarine snosi kupac. Ne šaljem preko drugih kurirskih službi.

NE ŠALJEM OBIČNOM I PREPORUČENOM POŠTOM, jer zbog svega par dinara razlike u ceni poštarine, sigurnost i brzina dostave su znatno lošije, a moj posao pakovanja znatno teži, uz stajanje u redovima pošte. Znači, samo je moguće slanje Post Expressom (i kao CC paket), koji je najbrži i najsigurniji način dostave.

LIČNA ISPORUKA: moguća je manje-više svakog dana, u centru Beograda, iznad Železničke stanice, na uglu Sarajevske (Hajduk Veljkov venac) i Nemanjine (to je jedna raskrsnica ispod one gde Nemanjina seče Kneza Miloša), kod nekadašnje radnje Borovo - Borelli, gde je sada pošta sa paketomatima. Moguća je eventualno i isporuka na drugom mestu u centru grada ili drugde, ali samo eventualno i kada mi odgovara. Ukoliko kojim slučajem ne znate gde se nalazi `moj ćošak`, javite mi se, pa ću vam na email poslati sliku lokacije ili dodatna uputstva.

*********************************************************************

U proteklih nekoliko godina polako postavljam ploče, CD, MC, knjige, fanzine... iz svoje kolekcije, skupljane tokom skoro 50 godina i posebno dopunjavane jedinstvenim primercima tokom godina kada sam bio glavni urednik i časopisa Rock Express, Metal Express, Muzičar i Metal Market i vlasnik izdavačke kuće Rock Express Records.

PLOČE NE TESTIRAM, procene (gradiranje) su date vizuelno i po sećanju, odnosno neke su testirane su davno, pre više od 10-20 ili čak i 30 godina. Nisam u mogućnosti danas da puštam i proveravam ploče (jer me čeka barem 3000 mojih ploča koje nisam preslušao). Isto važi i za ostale nosače zvuka. Sve slike ploča i drugih nosača zvuka su autentične, a procene očuvanosti date na osnovu 45-godišnjeg iskustva, pa se u njih možete sasvim pouzdati.

OCENE PLOČA: SVAKA PLOČA, KASETA, CD... - IMAJU OCENU OČUVANOSTI, u koje se možete pouzdati. Ocenjujem posebno nosač zvuka (ploča, kaseta, CD...), kao i omot, pa i `dodatne elemente` ako ih ima (inner, poster...). Ocene idu kao u osnovnoj školi, od NEW (5+, neslušana) i MINT (5, perfektna), što je najbolja, do POOR (1), što je najgora ocena. Kod ploča važi ono `koliko para toliko muzike`; tj. cena zavisi od očuvanosti. Ploče koje imaju ocenu VG- (4-) i nižu, kupujete na svoju odgovornost i rizik, i tu ne uvažavam reklamacije. Znači, sve ploče sa ocenama VG- (4-), G+ (3+), G (3), G- (3-), F+ (2+), F (2), F- (2-), P+ (1+) i P (1), imaju određena, manja ili veća oštećenja koja se reflektuju na reprodukciju zvuka. Ploče sa ocenama F i P, su (gotovo) neupotrebljive, one sa G- (3) i G (3) su loše, a one G+ (3+) i VG- (4-) - mogu biti i sasvim ok, ali mogu i da preskaču, pa i zapucavaju, ali se svakako mogu slušati. Za kupljene ploče sa ocenama VG (4) i više (VG+, NM, M), uvažavam sve reklamacije, ako se eventualno desi neka omaška u proceni, što se veoma, veoma retko dešava. Ukoliko vam nešto nije jasno oko ocena, pitajte PRE KUPOVINE, kasnije reklamacije ne uvažavam. Koristim modifikovani `Goldmine standard`, gde je ubačeno nekoliko ocena: NEW (5+), za novu ploču, VG- (4-), G- (3-), F+ (2+), F- (2-), P+ (1+), čime je spektar ocena postao daleko širi, sa čak 14 stepeni očuvanosti.

NE MOŽETE KOD MENE PRESLUŠAVATI PLOČE, osim izuzetno, ali baš izuzetno i to za ploče čija pojedinačna cena prelazi 200 EUR.

Ne donosim ploče na `razgledanje` da bi odlučili da li želite da ih kupite. Ukoliko želite da vidite uživo kako neka ploča izgleda, to se može organizovati prilikom kupovine nekih drugih proizvoda iz moje ponude, kada vam mogu doneti da pogledate i neke druge artikle, da se uverite da su u stanju i boljem od opisanog.

Za gramofonske ploče koje su skupe, prefeririram ličnu isporuku, kako se ploča ne bi oštetila prilikom transporta. Jednostavno, koliko god da je `ušuškana` u karton, uvek su moguće `povrede` (mada mi se to nije desilo vež makar 10 godina), pa se potrudite da je nekako lično preuzmete kod mene, u centru Beograda. Ili ako se opredelite za slanje poštom, preuzimate i pomenuti rizik, uz naravno sve moje angažovanje oko najboljeg mogućeg pakovanja.

Iako je prošlo 20 godina kako sam odlučio da je vreme da Rock Express i Metal Express prestanu da izlaze, i danas me nekadašnji čitaoci često mole da pokrenem neke nove rock novine. Za sada uspešno odolevam tim izazovima (prebacio sam fokus mog delovanja na objavljivanje knjiga o Slobodnom Zidarstvu), ali sam odlučio da ih makar malo obradujem specifičnim kraćim kritikama/recenzijama ploča iz moje lične kolekcije. Zbog smeštajnih problema (čitaj: zatrpao sam stan pločama, CD-ima... i knjigama) odlučio sam da ih polako rasprodajem. Biće tu istinskih rariteta koje sam dobijao od bendova, izdavačkih kuća... – što mi je omogućavala pozicija novinara, urednika časopisa i izdavačke kuće Rock Express Records. Uživajte u čitanju... i javite se ako vas neka od ploča iz ponude zanima.
rokerski pozdrav, Branko Rogošić, ex-glodur Rock Expressa

p.s. Ako ima još onih koji nisu shvatili, čemu ovoliko dugački opisi ploča na Kupindu, da razotkrijem misteriju: ovo su delovi knjige koju pišem, i koju ću objaviti čim bude gotova: `MALE PRIČE O VELIKIM PLOČAMA: vodič za diskofile i kolekcionare kroz muziku SFRJ` (radni naslov). Znači, nemojte ih kopirati, kao opise za svoje ponude ploča, već napišite neke svoje priče.

Svi opisi u mojim oglasima su autorska dela i zaštićena su Zakonom o autorskim i srodnim pravima i drugom pravnom regulativom (copyright by Branko Rogošić), i ne mogu se koristiti bez moje pismene dozvole.


Predmet: 61211505
časopis `OK` br. 24 (2003)
Music and Film Magazine
76 strane, A4, kolor korice, unutrašnjost, c/b, uz par kolor strana, štampano na glossy papiru – na srpskom.

U ponudi imam brojeve 1, 2, 5, 9, 10, 12, 13, 17, 18, 19, 20, 24, pa ih potražite u mojoj ponudi. U ovom oglasu se prodaje `OK` br. 24. Svi časopisi su odlično očuvani, neki i nikad čitani (dobio sam više primeraka nekih brojeva od novinara koji su radili i za moje, i za ovaj časopis).

OK br. 24 (2003)
76 strana, A4, kolor korice – na srpskom.
Naslovna: RADIOHEAD. Sadržaj: EYESBURN, Norah Jones, LINKIN PARK, PINK FLOYD, BLUR...

`OK magazin` je počeo da izlazi na proleće 2000. godine, i koncepcijski je bio `wannabe XZ Zabava`, što mu je donekle i uspelo, ali na – u svakom smislu, skromniji način. Zanimljivo je da je izdavač bio stari punker Dejan Pavlov (tj. njegov afirma `Dedalus`), koji je 10-ak godina ranije bio ko-autor i izdavač odlične knjige `Punk u YU 1980-1990` (1991), kao i kompilacije punk poezije `Tragovima punka` (1997). No, koncepcija `OK magazina` nije bila punkerska, već šminkerska?! To je bilo vidljivo već nakon prvog listanja – fenserajski prelom, flo boje na naslovnici... sasvim nepotrebno trošenje love u vreme nakon NATO bombardovanja, i na kraju Miloševićeve vladavine. Bolje da se taj novac trošio na dodatne stranice... `OK` je promovisao `urbanu kulturu`, klabing, i gnušao se svakog tvrđeg rocka, a o metalu da i ne govorimo. Pavlov ipak nije mogao da izbegne punk, pa je priloga o tom pravcu bilo. Programsku koncepciju je dovoljno nagoveštavala naslovnica 1. broja – DARKWOOD DUB, kao i bendovi o kojima se pisalo (Beck, Moby, Negative, Stereolab...). Darkvudi će ponovo biti na naslovnici 20. broja, jer – jel`te, drugih bendova nemamo, pa da ponavljamo iste?! Časopis je imao mali tiraž, koliko se sećam 3000 primeraka, i danas je veoma redak. U Narodnoj biblioteci se nalaze samo par primeraka, od 24 koliko je objavljeno. Pošto se bavio i mnogim drugim temama (film, tehnika..), i pošto mi nije bio zanimljiv, nisam ga skupljao, pa danas nemam ceo komplet, pa potencijalno zainteresovanima nudim samo pojedinačne primerke koje sam sačuvao.

Za časopis su pisali i neki novinari koji su takođe pisali za moje časopise Rock Express i Metal Express, što implicira da je `OK magazin` imao i svetlih trenutaka. Na prvom mestu tu mislim na Dr Sreleta (Srećka Đorđevića, punk entuzijastu), Bronislava Radulovića (koji je danas na Malti, u čemu sam mu malo pomogao dajući mu `garantno pismo` Rock Expressa pre par godina), Uroš Smiljanić (član ACROHOLIA i BETHOR – kojima sam objavio albume), Vukša Veličković i Petar Jončić, koji će postati cenjen filmski TV kritičar na Studiju B i drugim televizijama. Pored njih, za OK su pisali i Stakić, Saša Mirković (B-92), Dimitrije Vojnov, Voja Pantić, Ivačković... – i skoro cela XZ ekipa, koja se, u nedostatku drugog prostora za objavljivanje svojih stavova, preselila na stranice OK magazina, što je bio siguran znak da časopis neće moći da postigne iole relevantan tiraž, jer jednostavno, publika nije želela takav nadmen elitistički pristup, gde novinar smatra da treba da soli pamet `glupom čitaocu`.
61211505 časopis OK br. 24 (2003) - na srpskom, retko!!!

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.