Godina izdanja: 2005
ISBN: 86-7710-082-2
Jezik: Srpski
Autor: Strani
Oblast: Svetska mitologija

Alnari : Mali Princ 2005 159 strana : ilustrovano

odlična očuvanost

zpk

„Mitologija sveta“) Nila Filipa je pregled svetskih mitologija koji kroz različite kulture prikazuje bogove, heroje, mitska bića, kosmogonijske priče, religijske predstave i simboliku. Knjiga omogućava poređenje mitoloških tradicija i pokazuje kako su različiti narodi objašnjavali poreklo sveta, prirodu, čoveka, smrt i sudbinu.

Rezime

Osnovna ideja knjige jeste da je mit jedan od najstarijih načina na koji čovek pokušava da razume svet. Pre razvoja savremene nauke, mitovi su nudili objašnjenja za pojave koje čovek nije mogao racionalno da objasni.

Mitovi govore o:

nastanku sveta;

poreklu bogova;

stvaranju čoveka;

poreklu naroda;

prirodnim pojavama;

odnosu čoveka i božanskog;

smrti i zagrobnom životu;

sukobu dobra i zla;

herojskim podvizima;

kraju sveta i obnovi sveta.

Glavne mitološke tradicije

Grčka mitologija – Zevs, Hera, Atena, Apolon, Artemida, Posejdon, Had, Afrodita, Dionis, Prometej, Herakle i drugi.

Rimska mitologija – Jupiter, Junona, Mars, Venera, Neptun, Minerva i druga božanstva.

Egipatska mitologija – Ra, Oziris, Izida, Horus, Set i Anubis. Posebno su važni smrt, mumifikacija i život posle smrti.

Mesopotamska mitologija – Sumerani, Akađani, Vavilonci i Asirci; važni su mitovi o stvaranju i Gilgamešu.

Nordijska mitologija – Odin, Tor, Loki, Freja, Balder i drugi. Važni motivi su Iggdrasil, Valhala i Ragnarok.

Keltska mitologija – božanstva, heroji i mitski ciklusi keltskih naroda.

Indijska mitologija – Brahma, Višnu, Šiva, Krišna, Rama i brojna druga božanstva i heroji.

Kineska i japanska mitologija – kosmogonijski mitovi, nebeska bića, carevi, Kami, Izanagi, Izanami i Amaterasu.

Mitologije američkih naroda – različite tradicije Maja, Asteka, Inka i drugih naroda, sa mitovima o stvaranju, bogovima, žrtvovanju i kosmičkom poretku.

Afričke i druge tradicionalne mitologije – priče o precima, bogovima, životinjama, poreklu zajednice i odnosu čoveka prema prirodi.

Zajednički motivi

U različitim kulturama često se pojavljuju slični motivi:

stvaranje sveta

prvi čovek

potop

drvo života

svetska planina

junak i njegovo iskušenje

silazak u podzemni svet

smrt i ponovno rođenje

potraga za besmrtnošću

borba reda i haosa

božanska kazna

veliki kraj sveta

obnova sveta

Ove sličnosti ne znače nužno da svi mitovi imaju isto poreklo. One pokazuju da se određena egzistencijalna pitanja ponavljaju u različitim ljudskim kulturama.

Mitologija kao simbolički jezik

Mit ne treba shvatiti samo kao „izmišljenu priču“. U tradicionalnim društvima on može imati religijsku, društvenu, moralnu i simboličku funkciju.

Na primer:

voda može predstavljati život, ali i haos;

vatra može predstavljati stvaranje, znanje ili uništenje;

zmija može biti simbol opasnosti, mudrosti, obnove ili plodnosti;

sunce često predstavlja život, svetlost i božansku moć;

podzemni svet predstavlja granicu između života i smrti.

Značenje zavisi od konkretne mitološke tradicije.

Ključne reči

mitologija

mit

religija

bogovi

boginje

heroji

mitska bića

kosmogonija

stvaranje

kosmos

haos

simbol

arhetip

ritual

obred

žrtva

smrt

zagrobni život

besmrtnost

podzemni svet

potop

drvo života

junak

inicijacija

vatra

voda

sunce

mesec

zmija

Grčka

Rim

Egipat

Mesopotamija

Skandinavija

Indija

Kina

Japan

Kelti

Maje

Asteci

Inke

Afrika

Najvažnija ideja

„Mitologija sveta“ prikazuje mitove različitih civilizacija kao simboličke pokušaje čoveka da objasni poreklo sveta, prirode i sebe samog, pri čemu se iza različitih bogova i priča često pojavljuju ista temeljna pitanja o životu, smrti, dobru, zlu, sudbini i smislu.