Godina izdanja: 1997
ISBN: 71
Oblast: Keltska mitologija
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor: Vilijam Batler Jejts / W. B. Yeats
Prevod: Vesna Podgorac
Izdavač: Esotheria, Beograd
Godina: 1997
Obim: 285 str.

Sadržaj knjige je prikazan na fotografijama.

Najbolja Jejtsova mitološka fantastika, zbirka pripovedaka kojom se uvrstio i u redove najvećih britanskih prozaista XX veka, iako već slavan kao pesnik. Svojim vizionarskim uzletima je stvorio sintezu vizionarske književnosti ranijih vekova i svog doba, koje je izgubilo veru u sebe i prirodu, i time mu vratio osećajnost za mitološka bića i svetove van vremena i prostora. Pred vama je Jejts, opčarani pripovedač, istovremeno sa Jejtsom, mističnim vidovnjakom. “Rosa alchemica“ i „Per amica silentia lunae“ govore o njegovim ličnim ezoteričnim iskustvima, dok su „Keltski sumrak“, „Ruža tajovita“ i „Priče o Hanrahanu Riđokosom“ pripovesti o nadnaravnom iznikle iz irske folklorne tradicije.

Knjiga „Mitologike“ (engleski: Mythologies) predstavlja zbirku rane proze, narodnih predanja i ezoteričnih eseja slavnog irskog pesnika i nobelovca Vilijama Batlera Jejtsa. Ovo delo se smatra jednim od najvažnijih proznih ostvarenja irske književne renesanse.

Knjiga je zapravo spoj nekoliko manjih zbirki i eseja koje je Jejts sakupljao i pisao tokom celog života, putujući kroz irska sela i razgovarajući sa seljacima. Glavni delovi knjige su:
- Keltski sumrak (The Celtic Twilight) – Zbirka priča o vilama, duhovima, dušama umrlih i vizijama koje su obični ljudi iz irskih sela doživljavali.
- Tajna ruža (The Secret Rose) i Priče o Crvenom Hanrahanu (Stories of Red Hanrahan) – Pripovetke koje mešaju istoriju, narodne legende i Jejtsovu opčinjenost magijom i simbolima.
- Alhemijska ruža (Rosa Alchemica) – Priče inspirisane okultizmom, tajnim društvima i duhovnim traganjima.
- Per Amica Silentia Lunae – Važan filozofski i mistični esej u kojem Jejts objašnjava svoju teoriju o `anti-sopstvu` (maskama koje ljudi nose) i svetskoj duši (Anima Mundi).



Vilijam Batler Jejts (1865–1939) bio je jedan od najvećih pesnika 20. veka, dobitnik Nobelove nagrade za književnost i čovek koji je potpuno promenio kulturni život Irske.

Njegov život bio je neobičan spoj visoke umetnosti, vatrene politike i dubokog verovanja u magiju.

Jejts je rođen u Dablinu u umetničkoj porodici (otac mu je bio poznati slikar). Iako je dobar deo mladosti proveo u Londonu, ključni trenuci njegovog detinjstva vezani su za oblast Slajgo na zapadu Irske. Tamo je provodio leta kod babe i dede, šetajući kroz prirodu i slušajući seoske priče o vilama, utvarama i drevnim herojima. Te priče su postale temelj celog njegovog kasnijeg stvaralaštva.

Jejts nije posmatrao magiju samo kao lepu priču za decu – on je istinski verovao u onostrano. Bio je član tajnog društva „Zlatna zora“ (Hermetic Order of the Golden Dawn), gde je proučavao alhemiju, tarot i ritualnu magiju. Proučavao je misticizam kod čuvene Madame Blavatske. Sa svojom suprugom Džordži Hajd-Lis praktikovao je takozvano „automatsko pisanje“ – verovao je da njegova žena pada u trans i da kroz nju duhovi šalju poruke i simbole koje je on kasnije pretvarao u filozofiju i pesme (iz toga je nastala njegova čuvena knjiga Vizija).

Jejts je bio vatreni irski nacionalista koji se borio za to da se Irska kulturno i politički oslobodi od britanskog uticaja. Sa prijateljima je osnovao Ejbi teatar (Abbey Theatre) u Dablinu, prvo irsko nacionalno pozorište, kako bi se na sceni izvodile drame inspirisane domaćom istorijom i mitovima. Kada je Irska konačno dobila delimičnu nezavisnost, Jejts je postao senator u dva mandata (od 1922. do 1928. godine).

Veliki deo Jejtsovog života i ljubavne poezije obeležila je jedna žena – Mod Gon (Maud Gonne). Ona je bila prelepa irska revolucionarka u koju je Jejts bio ludo zaljubljen decenijama. Nekoliko puta ju je prosio, ali ga je ona svaki put odbila, smatrajući da je on suviše nežan i da treba da ostane pesnik, a ne ratnik. Ipak, ostala je njegova najveća muza do kraja života.

Godine 1923. dobio je Nobelovu nagradu za književnost. Zanimljivo je da je on jedan od retkih pisaca koji je svoja najbolja i najzrelija dela napisao nakon dobijanja ove nagrade. Umro je 1939. godine u Francuskoj. Nakon Drugog svetskog rata, irska mornarica je prenela njegovo telo nazad u njegov voljeni Slajgo, gde i danas počiva ispod planine Ben Bulben.