ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1996
Oblast: Hinduistička mitologija
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Gradac Čačak
1996. godina, mek povez
158 str., prvih pet strana podvlačeno hemijskom olovkom, ostalo uredno

`Pet ogleda okupljenih u knjizi `Mefistofeles i androgin` u najvećoj merisadrže sve ono što je Mirči Elijadeu pribavilo ugled najprevođenijeg i najčitanijeg istoričara religija svih vremena: jednostava i jasan način prezentacije građe i zaključaka, ogromnu erudiciju koja omogućuje povezivanje prostorno i vremenski najudeljenijih kultura, odsustvo predrasuda, i pre svega, shvatanje religijskih fenomena kao nečega što se modernog čoveka najživlje i najneposrednije tiče.

Elijade polazi od teze da budućnost dominantne, zapadne civilizacije zavisi od njene spremnosti da se otvori za iskustva koja je potisnula i prezrela zato što se nisu slagala sa njenom racionalističkom paradigmom. Težnja za osvajanjem višeg načina bivstvovanja, slobode i besmrtnosti, za ukidanjem suprotnosti i tenzija kojima se odlikuje ljudska egzistencija, sastavni je deo čovekove prirode. U prva četiri ogleda Elijade pokazuje da je ta težnja i danas živa i da se izražava manje-više na sličan način kao i u arhajskim društvima.

Simbolizam svetlosti, bilo da ga nalazimo u mitovima, velikim monoteističkim religijama ili individualnim mističkim doživljajima, svuda ima isto značenje duhovne promene, prelaska u carsto slobode (`Mistični doživljaji svetlosti`).

Jedinstvo suprotnosti, koje je tema naslovnog ogleda, postoji tek nekoliko vekova kao filoozofski pojam, ali mnogo duže kao ljudska težnja za ukidanjem ograničenja.

Melanezijski milenaristički `kargo-kultovi` počivaju na istoj eshatološkoj osnovi na kojoj i Marksova ideja o konačnom oslobođenju čoveka od ponižavajućeg prinudnog rada (`Kosmička obnova i eshatologija`).

Osećanje da je njegova egzistencija `vezana`, da neko drugi vuče konce njegovog života, čovek je uvek objašnjavao i izražavao sličnim slikama i simbolima užadi, tkanja, prediva (`Konci i lutke`). Ako to zaboravimo, izmaći će nam ne samo razumevanje kulturnog blaga čovečanstva - mitova, religije, literature, umetnosti i drugih duhovnih tvorevina - nego i mogućnost samorazumevanja.

U petom ogledu (`Napomene o religijskom simbolizmu`), Elijade analizira položaj istoričara religija, poredeći njegov posao sa nastojanjima drugih srodnih disciplina. Zahtevi koje Elijade postavlja istoričaru religija - intelektualna otvorenost, praćenje rezultata u svojoj i bliskim oblastima, nastojanje da se svaki problem razume i protumači u širem kontekstu - u `Mefistofelesu i androginu` su do kraja ispunjeni. Slavica Miletić
/PAD/