Oblast: Ostalo
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: Ms
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Kad god bismo želeli imati jasnu sliku religioznog života prastarih Srba, pre njihovog pokrštavanja, dok behu u zajednici i sa ostalim slovenskim plemenima, uvek se spotičemo o nejasnost, nepouzdanost, oskudicu celine, a često i kontradikciju onoga što se o religioznom životu prastarih Srba i Slovena može naći po našim istorijskim delima ili školskim udžbenicima. Nigde se u našoj istoriografskoj literaturi ne može naći ma i najkraći kompleks, koji bi dao i bledu ali celu sliku duhovnog mitološkog života starih Slovena. Pojedini pokušaji na sređivanju Slovenske mitologije ostali su samo pokušaji; i oni ni izdaleka nisu mogli zadovoljiti potrebu koju osećaju srpski istoričar i nastavnik srpske istorije, kad god misle i govore o tom tako dalekom, ali i tako tamnom duhovnom životu prastarih Srba i Slovena. Skoro je isto tako stanje i kod literatura ostalih slovenskih naroda. Što je kod njih bilo više pokušaja za sastav Slovenske mitologije, više je uneto i zabune, i slika je time nerazgovetnija. Prva knjiga, koja nam o tako važnom po nas predmetu pruža jasniju i pouzdaniju celinu religioznog života starih neznabožačkih Slovena, jeste Ležeova „Slovenska matologija“, koju pružamo čitaocu i u srpskom prevodu.


Luj Leže (franc. Louis Léger; Tuluz, 15. januar 1843 — Pariz, 30. april 1923) bio je francuski pisac, lingvista i pionir slavistike koji je dao veliki doprinos izučavanju slovenske mitologije. Bio je član Bugarske akademije nauka, Srpske akademije nauke i umetnosti, kao i akademski institucija u Bukureštu i Sankt Peterburgu.[1]

Leže je studirao na Collège de France kod Aleksanda Čozaka, a 1885. godine preuzima katedru Slovenske literature i jezici koju je ranije vodio Adam Mickjevič. Luj je tvrdio da oni koji nisu živeli za vreme Drugog francuskog carstva nikako nisu mogli da zamisle efekat poljskog uticaja na francusko društvo. On je pomogao u prevođenju različitih poljskih dela.[2]

Njegovo prvo izdanje Istorija Austro-Ugarske objavljivano od 1879. do 1920. godine smatrano je kao jednom od najboljih knjiga na ovu temu koja je napisana na nekom zapadnom jeziku.[3] [4]


Jednom prilikom je za jedan časopis vezano za temu slovenske mitologije izjavio:


„ Ima prilično vremena, kako je moja pažnja prvi put bila skrenuta na slovensku mitologiju. Kad sam 1865. otpočeo svoja istraživanja o preobraćanju Slovena u hrišćanstvo, morao sam se zapitati: kakvi behu religiozni pojmovi neznabožačkih Slovena? Pa sam im tada u svome delcetu o Ćirilu i Metodiju i posvetio dvadesetak strana. U to vreme one behu dosta nove; ali se i oslanjahu jednim delom na dokumente, koji se tada smatrahu za autentične, a koji su od tada već oglašeni za lažne. U 1880. pok. doajen Lihtenberger učinio mi je čast molbom svojom, da mu za njegovu Encyclopédie des sciences religieuses dam jedan rezime iz slovenske mitologije. To beše za mene prilika, da se ponovo vratim na proučavanja, koja uostalom nisam gubio iz vida. Moj prevod Nestorove Hronike, kojoj bejah posvetio toliko godina, jednako me je podsećao na ta delikatna pitanja.