ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1994
Jezik: Srpski
Autor: Strani
Oblast: Vavilonski mit

ENUMA ELIŠ : SUMERSKO-AKADSKI EP O STVARANJU /
[еп с француског превео, уз консултацију изворника, студију и коментаре сачинио Марко Вишић]

Нови Сад : Источник, 1994 ,
Fizički opis 122 стр., [1] лист с геогр. картом : илустр. ; 20 cm
Drugi autori Višić, Marko, 1942-2023
Библиотека ǂОсвит цивилизације

Преведено према: Le poéme babylonien de la création
Предговор: стр. 5-7
Космогонијска мисао древног Блиског истока: стр. 9-51
Напомене и објашњења: стр. 89-105
Библиографија: стр. 107-108
Регистар

Očuvanost 4.
Енума Елиш је вавилонски мит о стварању света. Пронашао га је Хенри Лејард 1849. године (у деловима) у уништеној Асурбанипаловој библиотеци у Ниниви (данашњи Мосул у Ираку) а објавио га је Џорџ Смит 1876. Наслов „Енума Елиш“ потиче од првих речи са којима почиње спис, а што у преводу значи „Када је горе“.[1][2]

Енума Елиш је исписан у око 1000 редова на старовавилонском језику, на 7 глинених плочица, са по 115 до 170 редова на свакој од плоча. Највећи део пете плоче никада није пронађен али, осим овог дела, текст је готово потпуно сачуван. Истоветна плоча попут те пете плоче је пронађена у Султантепеу, древног Хузирина, близу савременог града Шанлијурфаа у Турској.

Овај еп је један од најважнијих извора за разумевање погледа на свет Вавилонаца, који се заснивао на надмоћи Мардука и стварању људи у служби богова. Првобитни, суштински циљ овог епа није било теолошко или теогонијско излагање, већ уздизање Мардука, врховног бога Вавилона, изнад других богова Месопотамије.

Енума Елиш се појављује у разним примерцима у Вавилонији и Асирији. Верзија из Ашурбанипалове библиотеке се датира у 7. век п. н. е.. Сама прича вероватно потиче из 18. века п. н. е., у време када је бог Мардук изгледа стекао највиши статус, мада неки стручњаци причу датирају у нешто скорије време (између 14. и 12. века п. н. е.).