Posebni događaj ili limitirano izdanje: Ne
Originalnost: Original
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Detaljno stanje: Vrlo dobro

Tenk M-84 (T-72)
Prirucnik za vojnika

SSNO, Beograd, 1991.
Tvrdi povez, 319 strana.
IZUZETNO RETKO IZDANJE!


М-84 је основни борбени тенк треће генерације произведен у СФРЈ на основу лиценце совјетског тенка Т-72М. Коришћен је у свим сукобима на просторима бивше Југославије као и у операцији „Пустињска олуја“ у саставу кувајтских снага. Упоредо са разбијањем СФРЈ распао се и ланац производње овог тенка због чега се М-84 не производи још од 1992. год.[1]
Развој и производња

Током седамдесетих година 20. века војни врх ЈНА је донео одлуку да се започне производња првог домаћег тенка. Због недостатка искуства у пројектовању и производњи тенкова одлучено је да као основа за израду домаћег тенка послужи неки од постојећих модела тенкова треће генерације. Одлучено је да то буде совјетски тенк Т-72, који је у то време сврставан међу најбоље тенкове на свету. Од Совјетског Савеза је купљена лиценца за производњу Т-72. Паралелно са почетком производње анализиране су све предности и недостаци овог модела како би стечена искуства била искоришћена приликом израде домаћег тенка.

Полазећи од тога да је кроз уговор о лиценци за производњу тенка Т-72 у земљи добијена само конструкциона документација (али не за комплетно средство), без технолошке документације и података за оклопну заштиту и специјалне материјале, и да се у том тренутку већ десет година у Совјетском Савезу серијски производио (толико је временски застарео), на предлог Војнотехничког института у развој се ушло са значајним модификацијама и побољшањима и изменама неких комплетних подсистема. Прве четири године на овом пројекту било је ангажовано више од 150 стручњака Института са пуним радним временом, а затим наредне три године, на активностима после увођења у серијску производњу тенка М-84, око 80 стручњака. Они су ангажовани ради решења мотора веће снаге, уређаја мотора и преносника снаге и других битних измена постојеће конструкције тенка. У процесу развоја тенка обављена су истраживања у скоро свим подручјима рада Института, па је као резултат тих истраживања уведено неколико стотина нових технологија и технолошких поступака, развијени су нови панцирни челици и неметали за оклопну заштиту, развијено је око четрдесет специјалних челика за јако оптерећене делове, неметални материјали и поступци заштите. Уведени су домаћи подсистеми и компоненте: средства везе, све компоненте за НБХ заштиту, оптичке справе и уређаји, нове гусенице, савремен систем за управљање ватром (СУВ), више стотина мањих склопова и електронских компонената. У оквиру посебних истраживања развијен је мотор од 735 кW (1.000 КS), уместо постојећег од 573кW (780 КS), а извршене су значајне измене на подсистемима мотора и трансмисији. Обављеним изменама тенк М-84А разликује се од тенка Т72 за више од 60%. По свим битним параметрима ватрене моћи, оклопне заштите и покретљивости тај тенк је, у то време, био испред свих савремених тенкова у свету. То је потврђено кроз упоредна испитивања са најсавременијим тенковима у Кувајту и Пакистану, и на основу чињенице да се после испитивања Кувајт одлучио за овај тенк.
Понтонска скела ПМ М71 превози тенк М-84 2011.

M-84 је имао топ калибра 125 mm, када су остали тенкови имали топове од 115 и 120 mm, аутомат за пуњење оруђа, када други тенкови то нису имали. Маса тенка је била 41,5 t, у односу на Леопарда 2 и М1 Абрамса од 60 t, имао је већу покретљивост, и за 50% већу аутономију кретања. За два квадратна метра мању чеону површину и мању мету. Специфична снага возила изражена кроз однос масе возила и снаге мотора код тенка била је знатно повољнија. Брзина поткалибарног пројектила 1800 m/s, масе 16 kg, пробијао све оклопе савремених тенкова на удаљености од 2000 м. Такве могућности нису имали западни тенкови. СУВ био је савременији од западних тенкова за више од десет година старости, а тенк Т72 га није ни имао, већ је морао да стане да би гађао противнички тенк.

Прототип тенка М-84 произведен је 1983. године, а серијска производња је почела 1984. године. Нови тенк М-84А први пут је представљен југословенској јавности на „Паради победе“ 9. маја 1985. године у Београду. М-84 је пројектован и произведен у рекордном времену – за само 5 година.

Поред основне верзије М-84 и М-84А, развијено је и више посебних верзија као што су М-84K (командни тенк), М-84АБ (извозна варијанта), М-84АБК (извозни командни тенк), М-84АБН (извозни тенк са навигационим системом Телдикс), М-84АИ и М-84АБИ (тенкови за извлачење).

Према подацима наведеним у Jane’s tanks and combat vehicles recognition guide – 2nd edition из 2000. године, до 1992. године произведено је укупно око 600 тенкова М-84 у верзијама А и АБ.
Опис
Изглед тенка и оклопна заштита
М-84 на војној вежби 2014.

М-84 је тенк стандардне концепције и веома ниске силуете што га чини изузетно тешком метом. Са максималном висином од 2.19 m, од М-84 је нижи само шведски тенк типа С који нема куполу. У управном и борбеном одељену има места за три члана посаде (послужилац топа је замењен системом за аутоматско пуњење), док се мототрансмисионо одељење налази у задњем делу тенка. У управном одељењу налази се возач који је смештен централно у односу на уздужну осу тенка, док су у борбеном одељењу смештени нишанџија и командир.

Тело тенка је састављено од варених вишеслојних оклопних плоча. Ова врста оклопна се популарно назива сендвич оклоп зато што се оклопне плоче састоје из више слојева различитих материјала који треба да пруже додатну заштиту од дејства различитих типова противоклопних средстава. Најчешће се у сендвич оклоп уграђује керамички слој који смањује ефекте дејства кумулативних пројектила као и други неметали који оклоп чине еластичнијим.
М-84 на војној вежби.

Оклопне плоче на предњем делу тенка постављене су под великим углом чиме је повећања ефикасност постојећег оклопа. Постављање плоча под великим углом такође повећава могућност рикошета непријатељског пројектила, а самим тим смањује могућност уништења тенка. Предња горња плоча је вишеслојна, дебљине 231 mm. На њој се налази ребраста површина уоквирена V рамом која пружа делимичну заштиту возачу од блата и воде приликом вожње по расквашеном земљишту, док је доња предња оклопна плоча додатно заштићена дозерским ножем који не само да повећава оклопну заштиту тенка већ му омогућава да се самостално укопа.

Бочне стране тенка направљене су од хомогених оклопних плоча дебљине 80 mm напред и 70 mm позади и имају изузетно малу површину, иако под неповољним углом, а ходни део је делимично заштићен шарнирано везаним кумулативним завесама (екранима) од чврсте гуме. Кумулативна завеса пружа заштиту од кумулативних пројектила тако што превремено активира кумулативни млаз и неутралише кумулативни ефекат приликом удара пројектила у оклоп тенка. Укупни еквивалент оклопне заштите тела тенка је између 550-600 mm хомогеног оклопа.

Купола је направљена од ливеног хомогеног панцирног челика чији је чеони оклоп дебљине 410 mm. Код модела М-84А у куполу је са чеоне стране, уливен сегмент од неметала дебљине 130 mm, што додатно увећава заштитна својства оклопа до 700 mm хомогеног оклопа.
Наоружање
Утовар муниције. На куполи је смештен противавионски митраљез М87 калибра 12,7 мм.

Тенк М-84А је наоружан топом 2А46 са глатком цеви калибра 125 mm, дужине 50 калибара (6.250 mm). На средини цеви налази се гасна комора, а читава цев је обложена термичком облогом која треба да смањи деформацију цеви услед високих температура и обезбеди њено равномерно хлађење приликом великог броја опаљења. Борбени комплет топа сачињен је од 42 дводелна пројектила калибра 125 mm, од којих су 22 смештена у кружном транспортеру и одмах спремна за употребу (10 тренутно-фугасних, 6 поткалибарно-панцирних и 4 кумулативна), а осталих 20 распоређено је у телу тенка (у куполи нема муниције). Комплет садржи три врсте пројектила: тренутно-фугасни, кумулативни и поткалибарни. Употребом аутоматског пуњача постигнута је максимална брзина паљбе од 2-8 пројектила у минуту.

Поред основног наоружања, М-84 је наоружан једним спрегнутим митраљезом калибра 7.62 mm ПКТ и једним противавионским митраљезом 12.7 mm постављеним на окретној турели командира тенка.
Додатна опрема
Припадници 246. батаљона АБХО деконтаминирају тенк М-84 Војске Србије.

На предњој страни куполе налази се 12 бацача димних кутија, а десно од бленде топа налази се нишанџијин ИЦ фар. На десном боку куполе и позади су монтиране кутије за смештај опреме док је на левој страни куполе смештена цев за савлађивање водених препрека подводним газом. Ова телескопска цев, или „шноркел“ се развлачи и након монтирања омогућава савлађивање водених препрека дубине до 5 m.

Испред отвора нишанџије налази се оптика система за управљање ватром заштићена оклопним поклопцем. М-84 такође има систем колективне НХБ заштите, уређај за аутоматско гашење пожара са распоређених 14 давача, уређаје за вентилацију и загревање унутрашњости тенка, уређај за стварање димне завесе, тенковски деконтаминациони комплет, уређај за пречишћавање ваздуха и дозерски нож.
Погонска група и вешање

Погонску групу чини вишегоривни турбопрехрањив 12-цилиндрични дизел-мотор В46-6 снаге 574 kW, са воденим хлађењем док је у моделу М-84А уграђен снажнији мотор В46-ТК снаге 735 kW (1.000 КС). Захваљујући снажном мотору М-84 који је тежак 41.000 kg достиже максималну брзину на путу од скоро 70 km/h. Мотор је попречно смештен у мототрансмисионом одељењу у задњем делу тенка. Аутономија кретања креће се од 460 до 700 km уз потрошњу горива од 260 до 450 l/100 km.

Трансмисија тенка је механичког типа са планетарним мењачима (7 степени преноса напред и 1 назад) и хидрауличним управљањем.

Ходни део тенка обухвата, уз потпорне точкове (2 пута 6) и точкове носаче гусеница (2 пута 4), два гусенична платна, два лењивца, два погонска точка (назад) и систем вешања. Вешање је независно-торзионо, са 2 пута 4 амортизера. Гусенице су металне, ситночланкасте са чврстим зглобом и гуменим уметком. Комплетан ходни део врло је еластичан, са великим динамичким ходом точкова (око 280 mm), што олакшава брзу вожњу тенка по неравнинама ван путева.
Модернизација
Унапређен тенк М-84С изложен на међународном сајму наоружања „Партнер 2009“.

Током 2005. год. Југоимпорт-СДПР је представио нови тенк M-84AS односно М-84АБ1 који представља модернизовану верзију тенка М-84АБ. У нови тенк је уграђен побољшани систем за управљање ватром са интегрисаном дневно-ноћном нишанском справом (са пасивним појачавачима слике домаће производње по НАТО стандардима). Постојећи топ замењен је новим, који поред бољих карактеристика омогућава изузетно лаку и брзу замену топовске цеви у пољским условима. Нови тенк има могућност испаљивања противоклопне ракете са ласерским навођењем кроз цев топа чиме је омогућено прецизно дејство по непријатељским циљевима на даљинама до 6.000 m. У борбени комплет тенка уведен је нови поткалибарни пројектил са језгром од тешког метала, као и пројектил са вишеструком кумулативном бојевом главом, чији је основни задатак борба против савремених тенкова заштићених вишеслојним оклопима.

Због све веће пробојне моћи савремених противоклопних средстава нови тенк М-84АБ1 опремљен је реактивним оклопом који пружа заштиту и против савремених тандем-кумулативних пројектила. Осим повећане оклопне заштите, нови тенк опремљен је и савременим електрооптичким системом за заштиту од дејства жично и ласерски навођених противоклопних ракета.

Готово сви уграђени системи су руске производње, преузети са руског тенка Т-90.

Модернизација M-84AS је првенствено намењена за извоз, односно за евентуалну модификацију тенкова у наоружању оружаних снага Кувајта.
M-84AS3
Произвођач Ђуро Ђаковић (оригинал), модернизација ВТИ и домаће фабрике
Спецификације
Дужина 9,53 m (са топом)
Ширина 3,57 m
Висина 2,19 m

M-84AS3 је најновија модернизација српског главног борбеног тенка M-84, званично приказана 21. септембра 2025. на војној паради у Београду. Тенк представља резултат постепених надоградњи домаће верзије совјетског T-72M1, са циљем побољшања борбене способности, заштите и електронике.
Карактеристике M-84AS3

M-84AS3 доноси следећа унапређења:

систем активне заштите (APS) израелског порекла, сличан систему Iron Fist компаније Elbit Systems
динамички оклоп дуж целе шасије, укључујући моторни простор
нова конструкција заштите моторног дела, замењујући претходну решеткасту заштиту
модификације на куполи, укључујући нови нишан
напредни систем за управљање ватром са интегрисаним дневно/ноћним нишаном и термалним снимачем
ласерски и радарски уређаји за упозоравање
даљински управљана оружна станица са митраљезом 12,7 mm
систем софт кила као део активне заштите
CBRN заштита

Стратешки значај

Употреба система израелске производње указује на ближу сарадњу Србије и Израела у одбрамбеној индустрији.
Употреба
Тенк је приказан у ограниченом броју на паради 2025. године, уз настојање да постепено уђе у оперативну употребу Војске Србије.